У четвртак (30. маја) подсећање на пређени пут, а очекују се појединости о корацима за оживљавања ваздушне бање.

Девет деценија организованог бављења туризмом на Златару Туристичка организација „Златар“обележиће свечаном академијом 30. маја (четвртак) у Дому културе, у 19 сати.

Поред обраћања званичника – из локалне управе и представниока туристичке делатности у Општини и Србији, уз осврт на актуелна питања у овој грани, културно-уметнички програм извешће београдски уметници.

О далековидости предака и првим корацима туризма на Златару траг је оставио Григорије Божовић (1880-1945 ), сарадник „Политике“ у путопису „По Старом Влаху“, објављеном у јуну 1935. године. Гости су боравили у срцу планине – у летњиковцима на Воденој Пољани, на надморској висини од 1.440 метара , као и у колибама у Булатовићима. Очаран лепотом планине, Божовић у репортерском запису бележи: 

– Најозбиљнији покушај учинило је „Друштво Златар-Јабука“, чији су чланови Пријепољци и Нововарошани. Друштво је у месту Булатовићима на Златару подигло скромну гостионицу и пет-шест „колиба“, малих од брвана летњиковаца са по неколико соба, удешених и за по једну и за повише породица. Данас има 32 постављена удобна кревета и летовалиште би одмах могло спремити све што је потребно за стотину особа, а по пријави и за две стотине. На летовалишту доста млека, сира, јаја, живине и меса...

Чекају се нови садржаји и локације према планини

Ови објекти страдали су у пламену Другог светског рата, а хотелски првенац на „Златару“, „Панораму“, неимари „Међумурја“ из Чаковеца изградили су за седам месеци и отворена је у фебруару 1969. године.

Јубилеји су прилика да се подвуче црта, суочи са стварношћу, упореди са другима и и трасира пут. Низ приватних инвестиција последњих година поправило је крвну слику наше ваздушне бање, али је још увек велики раскорак између заклињања у туризам као развојни адут и узданицу о(п)станка народа на овим просторима и озбиљнијег прилаза, тимског рата, окупљања партнера око пројеката.

Панорама,, први хотел на Златару, отворен 1969. године

Чињеница је да су нам запостављена језера на Увцу са околином, као и планина Муртеница, а четири значајна објекта су под катанцем (Завод „Златар“, хотел „Језеро“, етно села „Вранеша“, мотел „Рибњак“). Чекају се одговори и о судбини скијалишта, те да ли је завршена балон хала и колико је проценат коришћења, зашто радови на километру пута према граду касне десет година иза реконструкције пута преко Златара?

Зову инвеститоре, још увек се споро гради

Варошани се често споре одакле почиње Златар и постављају питање што се нови објекти подижу уз пут према граду, а не иде према Превоју и Црвеним Водама?

Истина, руку на срце, Бабића Брдо и нема простора за веће амбиције, „нема черек“ што би народ рекао. Ова зона кубури са недостатком низа садржаја и комуналним опремањем и одржавањем, нападнута је непланском градњом, крчењем четинара за виле и апартмане и сушењем стабала, а шлепери тутње поред хотела. У великој кадровској оскудици сиромашна општина и танка привреда нису кадре да дреше кесу за нове локације. 

Зато се и очекује да се у свечарској атмосфери саопште и појединости о државним подстицајима, удруживању пара и иницијатива... Уз низ мера за оживљавање природног лечилишта неопходни су и кораци да се Златар не ружи градњом, смећем и речима, да се, уместо разметања и хвалоспева – засучу рукави!

1500 кревета

Нововарошка општина нуди, према речима Бранка Пуцаревића, директора ТО „Златар“, 1.500 лежајева у 80 категорисаних објеката : три хотела („Панорама“, Златарски златник“ и „Златарски бисери“), једном мотелу ( „Јелена“), вилама, апартманима, коначиштима и сеоском смештају.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.