Златар лечи душу и тело 90 година

novosti.rs ( Д. Гагричић ) 26. новембар 2018. године Коментари

Борисављевићи и гости 1934. године Борисављевићи и гости 1934. године

Забелешке о надалеко чувеној планини у Старом Влаху сведоче о првим корацима туризма. На Воденој пољани биле виле, а у Булатовићима колибе са 32 кревета за госте.

Тражећи спас од летње жеге, први гости су на висове Златара стигли пре девет деценија, крепећи тело на пропланцима и ливадама, у мору четинара, јасика и бреза, уз студенце и свежину ноћи. Коначили су у срцу планине - у летњиковцима на Воденој пољани, на надморској висини од 1.440 метара, као и у колибама у Булатовићима.

Трагове о првим корацима туризма оставио је и Григорије Божовић (1880-1945), сарадник "Политике" у путопису "По Старом Влаху", објављеном у јуну 1934. године. Очаран лепотом планине, путућуји преко Коника, Божовић је у тексту "Златар, бива, давни", 4. јуна објавио:

- Кад сам наишао на Водену пољану, на вилу покојнога Милана Борисављевића, нашега санџачкога великог госпара - јекнуо сам, али кад сам сутрадан видео летњиковац инжењера Минића, збуњено сам помислио да ли ја немам ока или се одиста преда мном развијају слике само ради кушања и игре нада мном...

Подсећајући да је Златар "најгласитија планина у Старом Влаху, далеко испред Јавора и Голије и свих осталих брда", чувена и по суватима (пашњацима) породице Борисављевић из Нове Вароши, Божовић указује и на још једну вредност Златара:

- Он је летњи "издиг" Пријепоља и Нове Вароши, њихово летовалиште, наравно у још малом обиму. Најозбиљнији покушај учинило је "Друштво Златар-Јабука", чији су чланови Пријепољци и Нововарошани. Друштво је у месту Булатовићи на Златару подигло скромну гостионицу и пет-шест "колиба", малих од брвана летњиковаца са по неколико соба, удешених и за по једну и за више породица.

У репортерском запису "Изгледи и могућности Златара", објављеном у књизи "Граничарска коб", Божовић читаоцима открива да у Булатовићима има и приватних колиба, а на летовалишту доста млека, сира, јаја, живине и меса, као и да је ово друштво "прегло да за ловце и смучаре од Златара начини привлачно средиште".

Милан Борисављевић са посетиоцима планине 1928. Милан Борисављевић са посетиоцима планине 1928.

"Данас има 32 постављена удобна кревета и летовалиште би одмах могло спремити све што је потребно за стотину особа, а по пријави и за две стотине. У овај посао ушло је много људи што воле крај и Златар. Прошле године је цео пансион износио свега 37,50 динара... Једина је незгода недостатак удобних путева. Лако је доћи до Прибоја железницом и до Пријепоља и Нове Вароши аутомобилом".

Сведочанства о првим објектима и гостима сачувана су на неколико фотографија у књизи Војислава Суботића "Казивање Борисављевића" (житије и родослови), у издањима 1992. и 1995. године. Виле и летњиковци страдали су у вихору Другог светског рата и у једном пожару. На некадашњим летовалиштима једини туристички објекат је шумарска кућа на Воденој Пољани, док је први хотел "Панорама" изграђен пре пола века на Бабића Брду, на око километар и по од града. 

Све из комшилука - откупна станица на Златару Фото Из књиге "Казивање Борисављевића" Све из комшилука - откупна станица на Златару Фото Из књиге "Казивање Борисављевића"

Враћање 740 хектара шума 

ОД 14.000 хектара, колика је површина Златара, у поседу Борисављевића било је око хиљаду хектара шума и ливада, купљених од Турака 1745. године. Држава је вратила 740 хектара земљишта одузетог после 1945. године и у току је разграничење са Шумским газдинством. У власништву потомака, расељених по Србији и свету, поново је део Водене Пољане, на којој су били летњиковци.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.