Незапамћено кишно лето на Златару погодује расту печурака, којих у дубодолинама и на проланцима ове планине има у изобиљу.

Кише које даноноћно засипају ове крајеве ометају неодложне пољопривредне радове, али зато велика влага у сумама погодује расту многобројних врста печурака.

Лисичарке, вргањи, рујнице, млечнице, пухаре, шапињони, јајчаре или књегиње, су јестиве печурке разноврсних боја, разасуте по планинским пропланцима чине златну планину чаробнијом него икада.

Велики познавалац печурака Владо Бошковић каже да су јестиве печурке право шумско благо, и да их на планинама ових крајева има на стотине врста.

- Велика је штета што их скоро нико не бере а оне су права посластица. Спремају се на стотину начина и никада нису главнојело већ само предјело или као зачин, каже Бошковић. Могу да се динстају или похују, али се никада не прже због хидрохопности, ( повлачења течности из околине ). 

Нововарошанка Дана Гудурић велики је заљубљеник у природу, сваки слободни тренутак проводи у њој, а брање печурака јој је омиљени хоби. Предлаже да се у току лета организију семинари и предавања о печуркама, начину брања и припремања, поготово што постоје и отровнице које су опасне по здравље.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.