- Ко је од нас двојице на туђем терену? - као да пита зека, док грицка листиће шаргарепе, која је, гле чуда, одолела таласима градоносних облака.

При блиском сусрету са придошлицом овај чувар врта у летњем периоду  није марио за шкљоцања фото-апарата. Али, коме је данас веровати?!

Кратко је вагао: да ли да се узда у старо старовлашко умовање и заповест оних који деценијама живе у сазвучју са природом: „Домаћин је дужан да нахрани све: у кући, око куће и у шуми“ (дакле: чељад, домаће животиње и дивљач). Или да поверује  прогласима новокомпонованих еколога о „одрживом и самоодрживом развоју у руралном подручју...?“

Ово друго зека баш и не разуме, као ни људи, па се  даде у бег до оближњег шумарка, где су му лога мајке и братије. Опет ће по оброк, кад се утишају јавке тета лије и лавеж паса,  чекајући  да се на менију нађу црвени плодови...

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.