По товном грлу државна субвенција је 10.000 динара, а оваквим начином исхране, у односу на трошак концентрата, сточар Ратко Луковић прави уштеду од 20.000 по грлу.
Бори се сточарство за опстанак у нашим селима, довијају се домаћини да стоку прехране и продају, а о томе како се говеда могу боље товити однедавно постоји и патент пријављен Заводу за интелектуалну својину. Пријавио га је сточар и издавалац смештаја у сеоском туризму Ратко Луковић (42) из Акмачића код Нове Вароши, који је, како каже, хранећи своја грла проверио оправданост тог проналаска.
У „Гласнику интелектуалне својине” поменутог завода у објави пријаве овај патент се води под именом „Специфична структура исхране јунади у затвореном тову уз искључиво коришћење комбиноване кабасте биљне хране”, уз податке о аутору Луковићу. О проналаску укратко пише да се комбинацијом млевеног зрна и житарица у исхрани са поврћем постиже значајно повећање дневног прираста: „Уколико јунад, у просеку по грлу, дневно уносе у организам већу количину, од шест килограма, житарица онда се повећава проценат поврћа, а уколико уносе мање од тога онда се смањује проценат поврћа да би се добио најбољи прираст.”
Шта је то, у ствари, сточар из Акмачића осмислио да тови своју стоку? У шаргарепи је ту иновација, рекао нам је Ратко Луковић, који има четири краве, 10 коза, свиње, живину.
– Гајио сам шаргарепу која је код мене на 1.100 метара надморске висине родила добро, било је и тешких 1,2 килограма у једном корену. Питао сам се како веће количине могу да искористим, па истраживао правећи органску сточну храну мешањем шаргарепе са пшеницом. Кад се помеша три килограма пшенице са три килограма шаргарепе добије се бржи тов говечета, прираст од једног килограма меса живе ваге. А за то би било потребно шест килограма концентрата, двоструко скупљег. При томе, не долази до опасног надимања стоке. У патенту, наравно, има и пословних тајни. Ова комбинација пшенице и шаргарепе даје се јунадима и биковима, а кравама не сме, јер од каротена млеко добија жуту боју, а то утиче и на крвоток животиње, како пише у извештају француског института који је ово проучавао – објашњава Луковић.
Желећи да ово и други примене, решио је да као патент пријави Заводу за интелектуалну својину. Учинио је то у фебруару прошле године, на сајту завода објављено је у децембру. – Надам се да ће неки институт да узме и изврши огледе, те уради лиценцу мог проналаска. Обратио сам се и Влади Србије понудивши да нека наша институција ово провери и потом Србија без надокнаде задржи право примене лиценце, а ја да добијем елаборат резултата како бих могао другим државама да понудим. По једном товном грлу државна субвенција је 10.000 динара, а оваквим начином исхране у односу на трошак концентрата ја правим уштеду од 20.000 по грлу – рачуна овај сточар.
Ратко је завршио средњу машинску школу и дуго је као армирач радио код нас, у Русији и Екваторијалној Гвинеји. Зарађено улаже у градњу објеката за сеоски туризам: заједно са родитељима и породицом свог брата створио је туристичко етно-домаћинство са три вајата и другим садржајима овде у Акмачићима крај прелепог Увачког језера. Имају и свој сајт. Туристи им долазе, али ни од пољопривреде Луковићи не одустају. Посао би још боље ишао да њихово вековно имање није пре деценију проглашено делом Специјалног резервата „Увац”, што им, каже Ратко, онемогућава да добију грађевинску дозволу и конкуришу за субвенције, кредите и другу помоћ.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.