Николина златарска бајка

zlatarinfo.rs 10. март 2018. године Писма читалаца Коментари

" Све ми је боље и боље"- Никола на Златару " Све ми је боље и боље"- Никола на Златару (foto: Саша Брајовић)

Госпођа Милица, која већ годинама гостољубиво дочекује госте који уживају у мирном одмору на Златару, обавестила нас је да има госта који би радо поделио своју животну причу са свима који још увек нису осетили благодети боравка на овој планини. Преносимо Николину причу у нади да ће његово искуство некоме помоћи.

Никола  (38) своју причу започиње сећањем на 2008. годину, када су се јавили први симптоми његове болести: исцрпљеност, брзо замарање, вртоглавице, несаницe...Лекарским прегледом утврђено је да има срчаних проблема.

„Тада ми је уграђен дефибрилатор,“ каже Никола, " и уз прописану терапију функционисао сам релативно добро све до почетка 2017. године. Тада се моје здравствено стање нагло погоршало, имао сам страшне вртоглавице, осећао малаксалост, нисам могао да ходам ни педесет метара.

Санитетским возилом превезли су ме тада из Пожеге,  где живим, у Клинички центар Београд. Примљен сам на одељење кардиохирургије где су лекари утврдили да моје срце има само 15% функције. Конзилијум лекара донео је одлуку да је неопходна трансплатација срца и стављен сам на листу чекања, с препоруком да се интервенција обави што је пре могуће.

Урађена су сва испитивања, прегледи, снимања, како би утврдили да ли ће мој организам издржати тако озбиљан захват. Испитивања су трајала четрдесет дана, након чега сам отпуштен из болнице и чекам позив за трансплатацију.

Од доктора сам добио савет да би било добро да идем на опоравак негде на планину, па сам одлучио да одем  на Златар.

Након трећег дана боравка на Златару  осећао сам се много боље. Могао сам да стегнем песницу, добио сам снагу, нисам имао вртоглавице, боље сам спавао. Сваки дан сам могао да препешачим све више и више. На првој контроли  у КЦС докторка Емилија се пријатно изненадила мојим опоравком и рекла ми је: " Не знам шта си примењивао али је оправак значајан". 

Препоручила ми је да наставим са таквом врстом терапије (боравак у природи, на планини) јер је опоравак значајан.

У летњем периоду на Златару сам боравио два пута, у јесењем једном, и сваки пут сам се осећао одлично. Зато сам одлучио да дођем и у зимским месецима, да видим да ли ће и тада Златар ојачати моје слабо срце. Тако сам још једном пошао из магловите Пожеге и дошао на снегом прекривен Златар.

Свакодневно шетам сунцем обасјаним снежним стазама Златара и осећам да сам са сваким кораком јачи. Осећам да бих опет могао да потрчим, чини ми се да имам снагу да се опет бавим спортом као некада (био сам рукометаш, џогирао сам, али за време студија, због обавеза на факултету, запоставио сам те активности), вратио сам се радним обавезама.

Доста су ми помогли и мештани Златара. Мислио сам да је једнако добро бити у природи у било које доба дана. Они су ми рекли да је најбоље да шетам у периоду од 5-8 сати изјутра  када смрча, оморика и јела  највише луче свој полен који јача  имуни систем, поправља крвну слику и опоравља цео организам. Нисам могао да одолим а да не пробам специјалитете овог краја а од свих посебан укус на мене оставили су увачки шаран, сом и смуђ, пастрмка златовчица, поховани вргањ, гулаш од дивље свиње, хељдопита, сир...

Златарци су ме лепо дочекали, помагали ми, соколили ме. Шетали смо заједно, а они су ми показивали шумске стазе, видиковце, изворе. Брали смо шумске јагоде, боровнице, печурке, лековите траве. Једног дана сам  са мојим Златарцима одшетао  до Водене пољане и манастира Козме и Дамјана. Иако је то пут дуг 25км (у оба смера), прешао сам га без икаквог напора. Мирис четинара у ваздуху, свеж  поветарац који не да сунцу да пече већ пријатно греје и оснажује тело, на мене делују као чаролија.

Захваљујем се Златарцима: Владу, Милу, Симу, Гагију, и свим осталим љубазним мештанима што су ми помогли да ојачам организам и да се за трансплатацију припремим што боље односно да ојачам организам како би та операција протекла несметано.

Селфи са Златара Селфи са Златара

На Златару се нисам осећао незаштићено ни што се тиче лекарске помоћи. Још у Клиничком центру чуо сам да Нова Варош има доброг кардиолога, др Наташу, па сам докторку контактирао да бих био сигуран да ћу имати стручну лекарску помоћ ако затреба. У разговору с др Наташом осетио сам подршку и сигурност, што ми је додатно дало снаге и воље за опоравком.

 Знатан опоравак, у мом случају, ме охрабрује да ће тако тешка операција протећи без компликација јер је мој организам сада подобан да издржи један такав захват имајући у виду да су и остали органи сачувани захваљујући мом опоравку. Више нисам у ризичној групи пацијената којима је хитно потребна трансплантација органа већ се налазим међу онима који могу да чекају свој орган до проналажења одговарајућег, упркос малом броју донора који представља велики проблем за све који су регистровани на листи за трансплантацију. 

"Жеља ми је да живим на Златару"" "Жеља ми је да живим на Златару"

Златар је за мене место из бајке, у коме се највеће препреке превазилазе и највеће жеље остварују. Где живот побеђује! Сада имам још једну велику жељу - да живот проведем на Златару. Волео бих да овде живим и радим јер овде имам вољу за животом и здравствено се овде осећам одлично, " завршава своју златарску бајку тридесетосмогодишњи Никола из Пожеге.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.