Захваљујући помоћи хуманих људи, Немања (9) и Милица (7) добили су топлу одећу, храну, играчке, али и нову кобилу да их носи кроз планинске сметове Добри људи унели су велику радост у кућу Јоза Бојовића на Златару и усрећили његову дечици Немању (9) и Милицу (7).

Истог дана када је Курир објавио причу о Јозу и његовој деци, која кроз сметове Златара, по мећави, иду у школу пешице јер је Јозо морао да прода стару кобилу, јавио се Слободан Тешић из Београда, питао колико кошта коњ и истог дана Јозу послао новац и за коња, и дечици за јакне, чизме. Већ у петак ујутру јавио се Јозо са планине, радостан, кроз сузе причао је:

– Ноћас су ми људи дотерали кобилу, купљена је у Сјеничким Барама, дао сам им новац који ми је послао Слободан, и сад моја деца неће пешице у школу, поново ће као некад, на коњу.

Глумац великог срца -помогао и Андрија Милошевић

И глумац Андрија Милошевић, јавио се Куриру чим је видео причу о малим Бојовићима и њиховом оцу, о мукама да деца по сметовима и мећави стигну до школе, о борби њиховог оца. Истог дана Андрија је уплатио помоћ Бојовићима:

– Пуно ми је срце што сам у прилици да помогнем тој дечици. Сигуран сад да ће од њих израсти добри људи, а то је најважније.

Од хуманих људи помоћ стигла породици Бојовић (foto: З. Шапоњић)

А мали Бојовићи обрадовали се коњу, Немања у петак устао, још је био мрак на Златару, па право у шталу да види кобилу. После се једва одвојио од ње да иде у школу.

– Договорили смо се, кобилу ћемо звати Лајка. Она Лајка путовала је свемиром, а наша Лајка путоваће по Златару, носиће децу на леђима у школу – рекао је Јозо.

Има још добрих људи по Србији, да није њих, ни сунце не би грејало. У суботу, на Златару, по дубоком снегу дошли су момци из Сремске Митровице и донели помоћ.

Срђан Шпица деци однео гардеробу, јакне, чизмице, слаткише и Немањи и Милици купио по мобилни телефон да могу деца из планине да се јаве Јозу и мајци Лени. Помогли су и запослени у СМАТСА, Удружење контролора летења и Независни синдикат ове установе. Момци из оф-роуд клуба „Златар“ из Нове Вароши у суботу Бојовићима на планину однели нешто гардеробе, брашна, уља, мало слаткиша. А мала Милица пригрлила медведића који је добила на поклон и није се од њега одвајала цео дан.

Радост се вратила на лице породице Бојовић (foto: З. Шапоњић)

Сузе захвалнице -  Јозо плаче од среће

– Хвала свим људима који су помогли овим мојим макањицама. Плачемо од радости, ево, и ја и моја супруга. Колико се само добрих људи јавило ових дана и из Србије, из Црне Горе, Канаде, Шведске, Енглеске… Јавили су се људи из Аранђеловца, из Пљеваља, Пријепоља, Чачка, Београда. Слобо ми је послао новац за коња и хвала му до неба. Хвала свим добрим људима – каже Јозо.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.