Започела дигитализација библиотечке грађе у Пријепољу. Само један „клик“ на икону „Дигитална библиотека завичаја“, уводи читаоце широм света у богату завичајну грађу о Пријепољу кроз векове, коју Библиотека „Вук Караџић“ чува од заборава у виду фотографија, новинских текстова, књига, рукописа...

Од недавно је Библиотека „Вук Караџић“ почела да дигитализтује богату завичајну збирку по којој је јединствена и другачија од свих осталих. Захваљујући пројекту ”Европа за културу, култура за Европу” који Библиотека реализује у оквиру Програма прекограничне сарадње Србије и Црне Горе, збирка је доступна свим читаоцима широм планете. Само један „клик“ на икону „Дигитална библиотека завичаја“, која је инсталирана на сајту ове установе, уводи читаоце у богату завичајну грађу о Пријепољу кроз векове, коју Библиотека „Вук Караџић“ годинама сакупља и чува од заборава.

Тренутно се грађа скенира и уноси у дигиталну библиотеку а до краја месеца би требало да поседује око 30.000 скенова и садржаја „сортираних“ као књиге, новине, рукописи и фотографије. Преко дигиталне библиотеке може се лако листати „Полимље“ из 1952. до 1970. године, часописи као што су „Мостови“ које је издавала некадашња Кутурно просветна заједница са седиштем у Пљевљима, из 1969. и 1970. године, може се пронаћи рукописна поезија завичајног писца Владислава Веселиновића - Тмуше као и бројне књиге чији су аутори били Пријепољци или у којима се налази грађа везана за општинске установе, инстутуције, предузећа, појединце и уопште за општину или регион.

„Правимо селекцију и бирамо садржаје по значају и важности података. На овај начин богату, стару, специфичну и ретку грађу, која је важна за једну средину обједињујемо, чувамо и чинимо је доступном најширем кругу читалаца, каже библиотекар, Хадија Џигал Кријешторац.

«Кроз пројекат прекограничне сарадње Библиотека је на велика врата ушла у савремене токове библиотекарства. До сада је за наш скромни буџет било незамисливо да реализујемо ову идеју. Ако библиотеке заиста желе да се баве дигитализацијом према међународним стандардима, морају поседовати одговарајућу опрему. Ми смо преко пројекта обезбедили скенер са пратећом опремом у вредности од око 11.000 еура и покренули целу дигиталну причу, на на коју смо поносни, истиче директорица Билиотеке, Садија Хоџић, наводећи да је до сада доступност грађе завичајног фонда била условљена доласком у библиотеку.

«Од почетка дигитализације она је у електронској форми доступна свим Пријепољцима у свету као и особама које су због инвелидности спречене да нас посећују»

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.