Обнову подржало 409 донатора, преостало зидање звоника, конзервација иконостаса и одвођење атмосферских вода. Црква изграђена 1867. године на месту манастира кнезова Рашковића који су спалили Турци.

У селу Штиткову, под планином Чемерницом, на Малу Госпојину освештан је храм Благовештења, који је обнављан током прошле и ове године.

Свету архијерејску литургију служио је еписком милешевски Атанасије, са свештенством Милешевске епархије, уз присуство народа из села и градова Старог Влаха.

Честитајући народу и организаторима акције на обнови храма, владика је подсетио на стару мудрост: „Ми градимо храм, храм гради нас“ и нагласио да с обновитељи нису дозволили да се  угаси дело предака и тако их сада  обрадовали.  

„Ми градимо храм, храм гради нас“, подсетио је владика (foto: Д. Гагричић)

(foto: Раде Прелић)

Наглашавајући да се  радост стиче добрим делима и да је драгоценија од сваког материјалног блага, владика Атанасије је изразио наду да неће дуго трајати преостали  спољни радови и да ће се народ, као и преци, на истом месту састајати и под истом  куполом  молити за спасење.

Радост се стиче добрим делима, владика Атанасије (foto: Д. Гагричић)

(foto: Раде Прелић)

Војин Вучићевић, из Одбора за обнову цркве Благовештења, истакао је да су досадашњи радови коштали преко 7,5 милиона динара ( највише за заштиту од влаге пресецањем зидова и убацивањем изолационог материјала и за  лимени кров). Међу 409 донатора, како је рекао, на првом месту је Канцеларија Владе Србије за односе са верским заједницама, са два милиона динара, па Ваљаоница бакра из Севојна са 600.000 динара, Општина Нова Варош (400.000 динара)...

(foto: Раде Прелић)

(foto: Раде Прелић)

- Преостало је зидање  звоника,конзерваторско-рестаураторски радови иконостаса и одвођење атмосферских вода – рекао је Вучићевић.

Црква у Штиткову  подигнута је на месту некадашњег манастира,  саграђеног  док је средином 17. века на трону рашког митрополита и пећког патријарха био Гаврило Рашковић. Турци су 1813. године спалили манастир из освете што је  Максим Рашковић подигао народ на буну и био Карађорђев барјактар на Старом Влаху. 

Чувају корене и традицију, причешће на Малу Госпојину (foto: Д. Гагричић)

- Народ је, уз дозволу турских власти из Сарајева,  1863. године почео зидати цркву од сиге  и камена. Кнез Михаило је указом 1867. године одредио да се „изда 60 дуката ћесарских обштини села Штитково у кадилуку нововарошком,  на довршење започете цркве“. Радови су завршени 1867. године и црква је освештана на Благовести 1868. године - сведочи Вукоман Шалипуровић у књизи „Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у 19. веку“.

Обрадовали претке, народ Старог Влаха (foto: Д. Гагричић)

Занимљиво је да  садашњи радови нису извођени под  надзором краљевачког Завода за заштиту споменика културе ( што је законска обавеза, пошто је црква евидентирана као културно добро).  Организатори на светковини нису помињали извођаче радова ( летос је цркву обнављало предузеће „Рас“ Зорана Вучићевића из Ивањице), а није додељенио ни једно признање за уложемни труд или дар цркви.

Синула имена Солунаца, сачуван аутентичан изглед спомен плоче (foto: Д. Гагричић)

Сликари конзерватори  летос су сачували  аутентичан изглед спомен-натписа  у  фреско-техници, у малтеру на зиду,  са  именима 107 погинулих  из пет села у  ратовима  од 1912.  до 1918. године.

 Седиште Кнезова Рашковића  

Иако је у Штиткову  столовао део лозе кнезова Рашковића,  која је  одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне,  зидала светиње и чувала веру –  овде нема никаквог трага?!

После обнове богомоље, заштита наслеђа (foto: Д. Гагричић)

Штитково је слика и прилика нашег  немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!? На значајној локацији терен  није истражен георадором,  археолози нису закопали ни будак, није се трагало за дворивима Рашковића, нису  заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина.

Чекају заштиту старина и пут 

Група јавних и културних радника годинама апелује да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те локална власт и установе што треба да брину о баштини –  предузму кораке да се, уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева, ова  амбијентална целина и њено благо прогласе за културно добро. То би им, свакако, отворило пут на туристичке и мапе културног наслеђа...

Више од пола века мештани Штиткова, Трудова, Дебеље, Божетића и околних села нововарошке општине  чекају да се исправи  неправда и настави градња пута  „на старој граници“ преко Кадијаче (девет километара)  према Ивањици.Средином шесдесетих година прошлог века овде су радови прекинути на пречац.Чека се и  на  комшијски  договор о повезивању три сеоска центра – Штиткова, Катића и Кушића и општина Нове Варош и Ивањица.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.