Koza Bebi, vlasnika Hajra Ćućevića (79) iz Nove Varoši, ojarila je šestoro, što ne pamte ni najstariji meštani jugozapadne Srbije. Petoro je ostalo u životu, pa ponosni vlasnik kaže da će morati da proširuje staju u naselju Ražišta, jer nema nameru da rasprodaje stado.

Koza Bebi alpske rase, pre ovoga se jarila tri puta i uvek po dvoje, a poslednje jarenje, krajem maja, trajao je skoro čitav sat.

"U trudnoći, Bebi je bila toliko teška da se jedva kretala, zbog čega sam bio siguran da će ojariti trojke. Kad je na svet donela četvrto bio sam iznenađen, a već kod petog i šestog bio sam u čudu i nisam mogao da verujem", kaže Hajro Ćućević.

Supruga Hasena (73) i komšije kažu da Hajro pazi jarad i kozu bolje nego sebe. Nakon što se ojarila Bebi je "na posebnom režimu", a ponosni vlasnik danonoćno bdi nad njom i njenim porodom. 

Hajro pazi na jarad i koze bolje nego na sebe (foto: Ž. Dulanović)

"Namučila se jadnica, ali je jaka, oporaviće se. Hranim je jarmom i senom da povrati snagu, a ječam joj dajem tek pošto ga properem, jer se bojim da je prskan. Voli i jabuke, ali svaku joj pre jela očistim od truleži. Za Bebi pažljivo biram i ostalu hranu, jer sve mora da bude zdravo i čisto", kaže Hajro, građevinac u penziji.

"Bebi i sada ima dovoljno mleka za svojih pet jarića. Ipak, ja ih povremeno prihranim na flašicu. Pomažem joj samo da ih lakše odgaji", kaže Hajro.

Koza Bebi daje oko četiri litra mleka dnevno, a Ćućevići od njega prave kvalitetan sir. Ono što pretekne dele rođacima i komšijama.

Rad sa stokom održava u životu

Bebi je začela šestorke u ljubavnom zanosu sa naočitim jarcom, koji je doveden iz obližnjih Draževića na padinama Zlatara, iz stada poznatog kozara Radenka Boranijaševića.

"Radenkovom 'krivicom' sam pre dvadesetak godina i počeo da gajim koze. Nije imao da plati građevinske radove, pa mi je dao kozu i jarca. I od tada ih imam po nekoliko u štali, a rad oko stoke me održava u životu. Trenutno pored Bebi gajim još dvoje prošlogodišnje jaradi, koja su takođe njeno potomstvo", priča Hajro.

Kozarstvo zbog duga pretvorilo se u ljubav (foto: Ž. Dulanović)

Hajro i Hasena Ćućević žive sami u porodičnoj kući i brdu iznad centra grada. Deca su formirala svoje porodice i za poslom otišla daleko od zavičaja, pa uz malo stado koza, Hajru i Haseni brže prođe vreme.

Nesebična ljubav

Priča o Hajru Ćućeviću je u stvari priča o nesebičnoj ljubavi čoveka prema svome malu (domaćoj stoci, stadu, prim autor).

"Prestao sam da jedem jaretinu, jer kako da jedem pršutu ili pečenje od živinčeta koje sam prihvatio na porođaju i gledao kao svoje dete. Koze prodajem, ali preko volje i isključivo onima za koje sam siguran da će ih dobro paziti. Ali ponekad se i prevarim u proceni. Jednom sam zbog toga uzeo nazad kozu i jare, jer su kod novog gazde živeli u nehumanim uslovima. Morao sam da ih platim po skupljoj ceni od one za koju sam ih mesec dana ranije prodao, ali ne žalim", kaže Hajro Ćućević.

Ni najstariji meštani ne pamte nešto slično, a ponosni vlasnik Hajro Ćućević kaže da će morati da proširuje štalu.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

koza jarići hajro ćućević koza ojarila šest jarića