Млади фотограф из Акмачића аутор је рада "Поља хељде на Златару", која је победила на конкурсу у оквиру пројекта "Култура на дар".

– Кравље очи, старачке пеге, иње, ораси, камење, животињски лешеви у распадању , роса, муве, старе руке, одраз облака у бари насталој после кише...Одувек сам мотиве фотографије налазио у стварима које су обичном човеку често дегутантне, неитересантне и свакодневне. Можда се због тога нигде и не одвајам од фотоапарата – каже Ненад Остојић из Акмачића, аутор фотографије „Поља хељде на Златару”.

Тај његов рад награђен је на конкурсу у оквиру пројекта „Култура на дар” под покровитељством организације Друштва за aкадемски развој, а у оквиру категорије „Људи”. 

Победничка фотографија приказује деда Мида који обилази поља хељде и „вековном стручношћу и животним искуством провера плод, степен зрелости, са скрушеним страхом моли да не падне киша, са бригом се нада да ће комбајн доћи и пожњети хељду пре јесење кише”, прича овај фотограф.

– Моји Златарци читају бехар трешње, ветар, одсечену кору Бадњака, крвави сутон, облачан Ђурђевдан, копан Аранђеловдан...Фотографијом сам хтео да прикажем егзистенцијалну бригу златарског паора који мора да „прочита“ природу и да се саживи са њом– објашњава Остојић који је освајањем ове награде понео титулу „витеза културе”.

 Свечана додела награда је организована 18. фебруара у великој сали Народне библиотеке, а том приликом Ненад је одржао и беседу.

Ненад Остојић у Народној библиотеци (foto: Ненад Остојић)

 – Знао сам само да сам урадио дивну ствар за место из ког долазим и то сам хтео да потврдим у победничком говору, након уручења награде. Скренуо сам пажњу да је Златар није само Увац, већ нешто много више. Као неко ко је из Акмачића, безброј пута су ме туристи питали „Где је пут за Увац“ али ме нико није питао „ А где је пут ка кући Петра Бојовића, где је то златарско кандило – црква у Радијевићима, једна од најстаријих Цркава брвнара у Србији, где је живео тај једини српски Патријарх Гаврило Рашковић који је обешен у Турској, где је та Дубница, где је та Девојачка, где Џинска стена, где је то Штитково, немањићки штит и ковачница оружја? То је био циљ мог говора. Да људе из читаве земље упознам са свим оним културолошким материјалним и нематеријалним наслеђем које Златар у себи крије – објашњава овај заљубљеник у природне лепоте нашег краја коме је, како каже, највећа подршка породица.

Ненад Остојић (foto: Ненад Остојић)

Ненад је рођен у Акмачићима, тренутно завршава студије у Крагујевцу и често учествује у фотографским такмичењима. Да је баш он заслужио да добије награду проценио је жири који су чинили еминентни стручњаци попут реномирнаог историчара Дејана Ристића, писца Александра Тешића, историчара уметности Бранимира Гајића, политиколога Милана Симоновића и новинарке и фотографкиње Александре Погуберов.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

akmačići nagrada nenad ostojić polja heljde na zlataru kultura na dar