Немачка организација за техничку сарадњу “Гиз” организовала је студијско путовање у Немачку из пет српских градова које имају у плану изградњу топлана на биомасу.

У Европи биомаса се увелико користи у даљинском систему грејања док у Србији ниједна топлана не користи тај енергент иако постоји велики потенцијал у дрвној и пољопривредној биомаси. Топлана која би прва могла да пређе на биомасу могла би да буде она у Бајној Башти и Новој Вароши. Директор топлане у Бајној Башти Велимир Радовановић је посетио неколико топлана на биомасу у Немачкој како би се упознао са овим начином рада.

“Циљ је била посета топланама које као гориво користе биомасу. Ради се о сечци која се добија одржавањем аутопутева у околини града Штутгарта. Посетили смо три топлане и предузеће које се бави одржавањем аутопутева”, рекао је Радовановић.

Председник парламента у Новој Вароши Никола Јелић је у исто време посетио Немачку и боравио на овом скупу поводом енергетског горива.

“Ово је било једно едукативно путовање на којима сам и раније учествовао али је ово убедљиво било најбоље до сада. Видели смо примере како људи од отпада које налазе поред путева прерадом добијају енергетско гориво и греју целе градове”, рекао је Јелић.

Такође, општина Бајна Башта је донела одлуку о кредитном задуживању за изградњу топлану на биомацу у износу од 250 милиона динара док ће остала средства обезбедити република о чему је говорио председник општине Бајна Башта Радомир Филиповић.

“Бајна Башта је прва у Србији спремила комплетну пројектно-техничку документацију када је упитању израда топлане на биомасу”, рекао је Филиповић.

Радови на топлани У Бајној Башти би требало да крену најкасније до половине наредне године, а ако све буде по плану топлана на биомасу би трребало да стартује у октобру 2017. године.

Опширније можете погледати у прилогу који је емитован у Дневнику западне Србије:

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

pelet biomasa toplana