Београдска „Мона“ и „Јавор“ из Кушића обнављају сетву кромпира. Уз уговоре и гарантовану цену - сељаци се враћају производњи.

Семе кромпира „панда“ и „синор“ - најбољег за производњу чипса, као и сорте за зимницу или јеловнике хотела - „белароса“, „дезире“, „агрија“ и „ривијера“ ничу на њивама Јавора или се ових дана, због окаснеле сетве, заоравају последње бразде.

Неочекивано и уз неверицу овдашњих сељака, враћају се кромпиришта на висове планине надалеко чувене по овом поврћу.После неколико година у којима су произвођачи род давали у бесцење или га бацали у потоке и бездане, поверење враћа београдска „Мона“ преко своје фирме „Јавор“ (некадашње задруге) у ивањичком сеоском центру Кушићи.

Кушићи – сеоски центар под Јавором

- Кооперанти добијају семе, ђубриво и заштитна средства, а „Јавор“ сав род преузима на њиви, уз гарантну цену од петину евра и плаћање до краја године - појашњава стимулациије ратараима агроном Миле Богдановић, директор „Јавора“. 

Кромпир са њива на висини од 1.200 до 1.490 метара стићи ће из магацина у Кушићима у објекте „Моне“, затим у Фабрику чипса у Чачку или на трпезе Београђана у паковању од по 2,5 килограма. 

- У висовима Јавора нема биљних ваши, мање је кромпирове златице и пламењаче, а производња је уз стручни надзор, од испитивања земљишта, до бриге о семенској производњи, коју контролише Институт за заштиту биља „Топчидер“ из Београда - наглашава Богдановић.

Власници имања не крију задовољство што им је први пут после 20 година, неко понудио уговоре и гарантовану цену.

- Имамо богато искуство, солидну механизацију, вољни смо да радимо, па се надамо приносима од 20-40 тона по хектару. С друге стране нема више зебље да се њиве запарложе јер ћемо једне године сејати кромпир, друге пшеницу, па ће ту наредне четири године бити вештачке ливаде – прича о рачуници ратара Драган Иванковић, из нововарошког села Љепојевићи.

ПРЕДНОСТИ

- Били смо дигли руке од сетве кромпира. Сад сам уложио само рад и гориво за трактор и посејао хектар и по. Предност је и што не морам да бринем о складиштењу рода – истиче Војин Радишић из села Божетићи.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

krompir