Немаштина се увукла у мемљиве зидове породичног дома Миодрага (45) и Данијеле (39) Симеуновић из Бурађе.

Са своје четворо малолетне деце -Маријаном (15), Кристином (12), Анђелијом (три) и Срећком (шест) живе у сиромаштву, на једвите јаде преживљавајући од Миодрагове слабе зараде од надничења по селу и ваљања балвана у оближњим пиланама. Миодраг и Данијела своју муку носе достојанствено. Ћутке трпе немаштину, одлучни да децу изведу на прави пут, учећи их да буду добри и поштени људи.

Симеуновићи живе у трошној и неопремљеној кући, коју је још шездесетих година изградио Миодрагов отац Пуниша. Зидови једва омалтерисани, на већини прозора најлон, а унутра више него оскудни намештај. Такав им је и јеловник.

- Оно мало намештаја што смо имали већ је похабано. Најгоре је што немамо довољно кревета за све, као ни ормара како бисмо сложили гардеробу са подова и дрвених клупа. Срце ме највише боли због Маријане и Кристине. Већ су се и задевојчиле, а деле кревет. Како се не би гурале, извадиле су душек, па једна спава на поду, а друга на ћебадима која су сложена на голе креветске даске. Кад је мраз и зима, придруже се мајци, брату и сестри те њих петоро спава у дневном боравку на једном кревету. И тако зна да буде месецима, невољно прича Миодраг, док се Маријана и Кристина стидљиво склањају од фото-апарата.

На питање од чега живи ова породица, чији је седми члан и Миодрагов млађи брат Љубодраг (43), "глава" куће каже да крај са крајем састављају тако што њих двојица надниче по селу и у околној пилани.

"Помало се бавимо и мајсторлуком, али је посла све мање. Због беспарице се у овим крајевима све више гради на мобу јер људи немају пара да плаћају мајсторе и физикалце. Највећа мука је зими када стане и прерада грађе. Тад се задужујем, па враћам, па опет тако, све у круг. Да бар један од нас двојице има неки сталнији посао", додаје Миодраг.

Оно што је, међутим, својствено горштацима из нововарошког краја је да се не предају и да су због невоља и сиротиње очеличили у овим планинским врлетима. Тако од живота и сталне битке да се заради за кору хлеба и деца изведу на прави пут не одустају ни Симеуновићи. Гаје пет оваца, козу и мангулице, док су краву продали пре пар година јер на осамдесетак ари обрадивог земшљишта и нешто пашњака, нису могли да укосе довољно сена за сву стоку. Шталу немају, а кад се мало боље присете, кажу Симеуновићи, увек су живели у немаштини.

– Када сам се 1999.године оженио, тад су ми и родитељи били живи, сви смо живели у два собичка. Без купатила, са дневним боравком који је више личио на подрум. Али, живот је то. Иако нас невоље саплићу на сваком кораку, мора да се ради и животари. План ми је да повећам крдо мангулица јер је њихово месо на цени, а ваљао би ми трактор. Тада би узео и земљу у закуп и обрађивао је, каже Миодраг, одлучан да, ипак, добије битку са немаштином.

Да зло никад не иде само, доказ су и Симеуновићи. Немаштина их уби, али су им теже падају све учесталији здравствени проблеми млађане Маријане и Срећка. А Миодраг и Данијела нису у стању да им обезбеде ни пристојан јеловник, а камоли да их лече како би требало. "Болешљиви су, а није лако ни нахранити толико гладних уста. Гајимо у башти поврће, а на столу је ретко кад сувомеснатих производа и многих других намирница које би деца волела да повремено пробају", прича Данијела.

Породица Симеуновић у својој муци, ипак, није сама. У нововарошком крају има хуманих појединаца који хоће да помогну, а недавно су на врата Симеуновића закуцали и активисти омладине СНС-а који су им допремили нови бојлер и санитарије за купатило, обезбеђених од средстава прикупљених на хуманитарњ журци приређењ овим поводом.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.