Скривено благо јаворске лепотице

novosti.rs (D. Gagričić) 10. јануар 2016. године Природа Коментари

Спелеолози изненађени открићем под Јавором Спелеолози изненађени открићем под Јавором

Спелеолози предлажу да пећина Дуруља код Нове Вароши буде коначно уређена. Машта природе створила украсе, водопаде, језера, понорнице...

БЛАГО "јаворске лепотице", како су посетиоци назвали пећину Дуруљу у нововарошком селу Буковику, доступно је само малом броју истраживача и то вичнијим и смелијим, као и онима који су имали срећу да камером забележе чари украса што их је машта природе вајала вековима.

Пећину на западној страни Јавора, испод Голог брда, открили су београдски спеолози пре 51 годину, у јулу 1964. године. Река, која купи воду Калипоља, понире пре Јастрепца, а онда избија као Вршевина, десна притока Увца. Пећина је још увек тајна јер је испитивање, после два километра, зауставио тешко проходан сифон.

Пећина изнад куће у засеку курћубићи Пећина изнад куће у засеку курћубићи

- Улаз у пећину више подсећа на вучју јазбину, па се до прве галерије стиже пузањем кроз пролаз дугачак 15 метара, а затим помоћу лестви спушта 40 метара у кањон, где су километрима дугачки усеци и галерије са вировима, водопадима, језерима и коралним острвима - истиче пензионисани инжењер, спелеолог Милутин Рудаковић (74) из Београда, један од првих посетилаца Дуруље.

Рудаковић је пре 40 година са др Јованом Петровићем, најбољим познаваоцем пећина у Србији, општинским челницима предао пројекат уређења и сада поново покушава да заинтересује туристичке раднике и улагаче, како би се употпунила туристичка понуда Старог Влаха и оближњих језера на Увцу.

Чувар подземног блага - Миланко Курћубић Чувар подземног блага - Миланко Курћубић

- Предлагали смо отварање улаза у пећину, километар ниже, код врела Вршевине и да се изнад реке прошири пут талпама до горње галерије, као у Рајковој пећини код Мајданпека. Уредило би се око 800 метара, на ходницима и галеријама где је накит надохват руке - наглашава Рудаковић, додајући да нису потреба велика улагања.

Пошто су изношени пећински украси, пре 20 година је Завод за заштиту природе Србије првом комшији, у кући тридесетак метара испод улаза у пећину, дао "црно на бело" да чува подземно благо.

Улаз у Дуруљу као вучја јазбина Улаз у Дуруљу као вучја јазбина

- Никога не пуштам у пећину без одобрења Завода - казује сељак Миланко Курћубић. - Шибље скрива улаз у пећину, а народ је овде за време Турака и Шваба склањао оружје. Јесенас дочекасмо да стигне асфалт на краку јаворског пута.

Засеок Курћубићи, испод Голог брда Засеок Курћубићи, испод Голог брда

ПРЕЛЕПИ НАКИТ

- ПОРЕД тога што је богата водом, пећина Дуруља има и прелепи накит - каже спелеолог Милутин Рудаковић. - Кањон је црне боје, а горње галерије су наранџасте и беле, са бројним каменим стубовима, стрелама и статуама, међу којима доминира Деда Мраз.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.