Промоција збирке „Залути моји. Смртопути“ у библиотеци ОШ „Живко Љујић“. Стих „Пишем да живим“ могао би бити мото сваке књиге песникиње.

У Библиотеци Основне школе „Живко Љујић“ одржана је промоција књиге песама „Залути моји.Смртопути“ Гордане Боранијашевић, професорице српског језика. У програму који су припремиле Горданине колеге Светлана Јакшић и Ивица Стојановић, стихове су казивали ђаци и другарице песникиње.

Казивали су стихове из шесте књиге песама

Књигу „Залути моји. Смртопути“ објавио је Центар за културу, образовање и информисање „Градац“ из Рашке, а резензенти су књижевници Димитрије Тасић и Милисав Савић. 

У шестој књизи поезије Гордане Боранијашевић има седам циклуса који су посвећени стварним ликовима из песникињиног живота, заоденутим у књижевне, као што су: Лојко Зобар, Митја Карамазов, Рембо, Тенор...

Посетиоце промоције у библиотеци ОШ „Живко Љујић“

Стих из ове књиге „Пишем да живим“ могао би бити мото сваке књиге Гордане Боранијашевић.Песникиња и у овој књизи трага за савршенством, персонификованим у лику већ познатог, само њој знаног Лана. У том земном трагању се неминовно смртно позлеђује („преко срца назупчена кладара“), пада, посрће и каже да је сваки љубавник само „нова речца, нова тема“. Очигледно је и да је у томе и суштина живота ове песникиње – за њу све постоји само због песме.

Подршка колега из школе

- Животни залути-смртопути - колико могу да угрозе животну егзистенцију, утапајући је у трагично осећање живота све до самог њеног ништења, толико могу и да уздигну... песму... на саме врхове прстију њене, поетске, егзистенције. Могу да изгоре, поцрне ко земља - и румена жива кост и бели камен, али остаје, трајно, стих-нит михољске свиле ко зрак звезданих сазвежђа... Ко искра бола – написао је Димитрије Тасић у поговору књиге о песничким узлетима, додајући:

- Тако и неизрициви бол животних залута, смртопута Гордане Боранијашевић песнички богато искри, жарко живи.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.