Пријепољу малина вратила живот

rts.rs 21. април 2015. године Пољопривреда Коментари

Zlatarinfo logo

У пријепољском крају од прошле године у воћарству се догодио прави бум када је у питању малинарство. Тако је број домаћинстава који се посветио узгоју малине повећао 200 процената. Такође, све је више и хладњача, а претпрошле године биле су само две.

Када је схватио да ће са дипломом инжењера електротехнике тешко доћи до посла у Пријепољу, Санел Диздаревић се окренуо воћарству. Посед од четири хектара малина сваке године повећава.

Пре четири године на узгоју тог воћа придружило му се и неколико комшија. Малина је вратила живот у село које се гасило.

"Оживело је и село, и путеви, и народа је ту доста. Рецимо, у ово овде наше село дође неких можда пет-шест стотина људи да у берби ту прође кроз село", каже Диздаревић.

Пропадање индустрије и несигурна егзистенција приморале су многа домаћинства да се окрену пољопривреди. Од прошле године број произвођача малина увећан је двеста одсто.

Према званичним подацима, око 700 домаћинстава бави се производњом малине. Али од ње живи више од шест хиљада житеља пријепољске општине.

За годину дана никло је седам хладњача, а још неколико се гради у Пријепољу и Бродареву.

Власник хладњаче Кенан Јусовић из Пријепоља каже да им је примарни интерес производња малине, јер је то једина ствар која је остала људима који су остали у тој општини.

"Велика је незапосленост, малина је малтене највећа фабрика у пријепољској општини", каже Јусовић.

Хладњачари и Удружење произвођача малина планирају да се посвете производњи садног материјала. Тако би саднице малина биле још повољније.

"У Пријепољу се уопште не користе хербициди. Значи, још увек се малина ручно обрађује, што значи да се ручно окопава. Изузетно се мало прска, ми имамо малињаке на вишим надморским висинама, који се свега једном или два пута прскају", наводи Мирсад Обућина, председник Удружења "Златна малина" у Пријепољу.

Зато су хладњаче прошлогодишњи род од хиљаду и две стотине тона распродале, а произвођаче исплатиле. Количина није велика, али захваљујући ширењу површина под засадом, за две године та производња би могла да премаши и пет хиљада тона на годишњем нивоу.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

poljoprivreda


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.