У Србији индустријско земљиште "гута" оранице

rts.rs 16. фебруар 2015. године Пољопривреда Коментари

Више од 600 000 хектара ораница нико не обрађује Sve manje oranica...(Фото: Новости)

Србија годишње неповратно изгуби и до 32.000 хектара пољопривредног земљишта, јер га грађани и привреда претварају у индустријско

 

У години коју су УН посветиле пољопривредном земљишту, статистика показује да Србија годишње неповратно
изгуби и до 32.000 хектара пољопривредног земљишта, јер га грађани и привреда претварају у индустријско. Стручњаци траже да се то спречи, уз подсећање да се један центиметар хумусног слоја на кречњачкој стени формира за хиљаду година.

У ресорном министарству кажу да они само дају препоруке, а да одлуке о претварању намене земљишта доносе искључиво локалне самоуправе. Иако у Закону о пољопривредном земљишту прецизно пише да за друге намене не треба користити земљиште изнад пете класе, пракса показује другачије. Камени темељци будућих фабрика постављају се широм земље.

Помоћник градоначелника Зрењанина Иван Девић рекао је да је Зона "Југоисток" рађена на земљишту које је у неком пре поступку било пољопривредно земљиште, али које је стечено у правном послу са Војском Србије која је била власник тог земљишта и пре што се формирала та зона извршена је пренамена земљишта.

Председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић каже да све што је направљено у Јагодини није направљено на пољопривредном земљишту, индустријска зона је направљена на мочварном земљишту и та локација се зове рит - пет фабрика се прави на тој локацији.

У појединим локалним самоуправама сматрају да, зарад развијања привреде, земљиште треба искористити за прерађивачке капацитете.

Председник Општине Трстеник Мирослав Алексић рекао је да је циљ да та улагања у привреду обухвате и примарну производњу, у смислу неке прераде пољопривредних производа, што би с једне стране упослило људе а са друге старне искористили оне производе и оно што раде пољопривредни произвођачи.

Стручњаци траже да се само за велике инфраструктурне објекте пољопривредно земљиште претвара у индустријско или грађевинско.

Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета у Београду рекао је да се на један хектар пластеничке производње може обезбедити далеко већи број радних места, него у било којој индустрији, која може да функционише 10 година захваљујући субвенцијама које наша држава даје од већ подигнутих кредита из иностранства за отварање радних места.

"Кад би смо та средства дали пољопривредним произвођачима могли би смо да имамо јако веће ефекте и дугорочније него што имамо од ових отварања радних места", сматра Шеварлић.

У ресорном министарству кажу да се користи 3,4 милиона хектара пољопривредног земљиста, а да је готово пола милиона хектара необрађено. Апелују да се тај важан ресурс заштити и чува од пренамене.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да у том смислу смо изузетно заинтересовани да сваки педаљ пољопривредог земљиђта искористимо за пољопривредну производњу. 00 14 54

Према њеним речима, нажалост ми нисмо увек у ситуацији да контролисемо и да омогуцимо издавање пољопривредног земљиста...

Подсетимо да је 90 одсто територије захваћено ерозијом. Годишњи наноси у Србији изазвани том појавом износе око 33 милиона кубних метара, а од тога се око четвртине неповратно губи одлазећи у реке. У свету, земљиште је национално благо. Примера ради, у Сједињеним Америчким Државама о њему брине национална гарда.

Oznake: poljoprivreda


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.