Медија центар “Одбрана” објавио књигу Божидара Јововића “Војвода Петар Бојовић између похвале и покуде”. На сасвим нов начин аутор у делу говори о животу, ратничком путу и заслугама чувеног војсковође

НА дуго заборављене заслуге и војничко умеће најмлађег српског војводе с краја 19. и почетком 20. века Петра Бојовића (1858-1945), учесника шест ослободилачких ратова, ново светло бацио је Божидар М. Јововић, сабирајући међу корице књиге многобројна документа, али и критичке осврте и одговоре на дилеме.

Књигу “Војвода Петар Бојовић између похвале и покуде” објавио је Медија центра “Одбрана”. Аутор, професор Јововић, вишегодишњи наставник у систему војног школства, није је дочекао - умро је десетак дана пре изласка из штампе.

- Васпитан у породици у којој су замирали последњи дамари сеоске задруге, војвода Бојовић је понио у себи ону пријатну топлину домаћег огњишта, која ублажава и потуљује дрскост и наметљивост, потребну сваком ратнику. Он је војничке законе поштовао до светости, искључујући могућност припадништва било каквом удружењу или странци... Војнички позив за њега је био завештање војсци, а држава му је значила олтар и светилиште - пише Јововић, сликајући карактерне црте војсковође.

Поред сведочења о младости и одрастању, највећи број међу готово 600 страна посвећен је војничкој служби од 46 година и свему што је војвода, родом из Мишевића, на Златару, чинио за српски народ и војску у преломним временима историје. Аутор иде и трагом Бојовићеве Прве армије од Куманова 1912. до пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године, подсећа на страшну 1915. годину, одбрану Косова, мучно повлачење преко Албаније, голготу... Јововић не заобилази ни стање српске нације, пишући о вртлозима политичких обрачуна, похвалама и покудама Бојовића, одбрани од љубоморних официра и дволичних страначких политичара. На крају, осврћући се на трагичну судбину српске младости, државе и војводине породице (остао без потомака), Јововић подсећа да је стари војвода, добродушни слуга отаџбине, доживео да буде роб непријатељу против кога се храбро и здушно борио. Кад је и њих испратио, дошли су ослободиоци да га презру и понизе.

- Аутор је водио рачуна о објективности извора, укрштао је податке, коментарисао, потврђивао, оповргавао и увек за то утврђивао разлоге због којих се то дешавало - оцењује рецензент књиге генерал-мајор проф. др Митар Ковач. - Јововић на сасвим другачији начин говори о животу и делу војводе Бојовића, неправедно запостављене велике историјске личности. Овом књигом ће се, макар мало, умањити неправда.

Велики део војничких заслуга војводе Бојовића оспорава се претераном сервилношћу и послушношћу према престолонаседнику Александру Карађорђевићу. То се, како наводи рецензент Ковач, најбоље види у организовању Солунског процеса, у коме је осуђен Драгутин Димитријевић Апис, вођа Црне руке и Мајског преврата.

ПОДРШКА ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ

ИЗ кућног притвора у Београду, у 84. години, војвода Бојовић је 10. децембра 1942. године, у писму армијском ђенералу Дражи Михаиловићу, подржавао Југословенску војску у отаџбини:

“...Сазнањем да сте Ви, драги Србине и ђенералу, развили ослободилачку заставу, са онога места одакле је мој ратни друг Живојин Мишић започео, пре двадесет и осам година, и протерао непријатеља из наше отаџбине, изазвало је у мени велику радост и до максимума појачало жељу за личним учешћем у данашњој борби. У одсуству физичке снаге да узмем непосредног учешћа у остварењу овог великог дела нације, ја сам Вам, драги и велики сине српског рода, ставио на располагање моје име и моју децу уз очински поздрав и војничку заповест: НАПРЕД У ПОБЕДУ, ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ” - написао је, поред осталог, остарели ратник.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

varošani