У Србији више од 600 000 хектара необрађених ораница

tanjug.rs 08. фебруар 2015. године Пољопривреда Коментари

Више од 600 000 хектара ораница нико не обрађује Више од 600 000 хектара ораница нико не обрађује (Фото: Новости)

У Србиjи необрађено остаjе око 600.000 до 800.000 хектара ораница, а фонд обрадивих површина годишње се смањуjе за око 25.000 хектара због изградње путева, бесправне градње и подизања различитих обjеката, изjавио jе члан Oдбора за село Српске академиjе наука и уметности, Бранислав Гулан.

Гулан jе истакао да у Србиjи постоjи "заблуда да под пољопривредним површинама имамо око пет милиона хектара и да обрадиве површине чине 4,2 милиона хектара".

Иако су ово обрадиве пољопривредне површине, по последњем попису пољопривреде из 2012. године, уведена jе нова категориjа - површине коjе се обрађуjу, а то jе око 3,36 милиона хектара..., навео jе он.

"Наводно, по глави становника Србиjе долази просечно по 0,56 хектара, што jе знатно више него у Холандиjи, Немачкоj, и што jе, тврде неки, наше богатство. Реално, немамо више те површине", тврди Гулан.

Према његовим речима, ни много развиjениjе земље не дозвољаваjу себи да необрађене остану тако велике површине као што jе то случаj у Србиjи.

Oн jе указао да се површине коjе се не обрађуjу углавном налазе у пограничном подручjу Mађарске, Румуниjе, Бугарске и Mакедониjе, односно, у регионима Србиjе где нестаjе око 1.200 села.

"Tренутно у Србиjи у 986 села има мање од по 100 становника. У 86 одсто села опада броj становника", упозорио jе саговорник Танјуга.

Гулан jе обjаснио да су у коришћењу земљишта у Србиjи присутни следећи проблеми: екстензивност, уситњеност поседа, недовољно уношење органске материjе и низак ниво коришћења органског ђубрива, као и деградациони процеси изазвани деловањем природе и човека.

Начин коришћења земљишта jе екстензиван са, како додаjе, екстензивном сетвеном структуром и смањењем броjа стоке (два до три одсто годишње).

У структури сетве и даље доминираjу житарице (77 одсто), а недовољна jе заступљеност индустриjског биља, поврћа и крмног биља (23 одсто), рекао jе Гулан, додаjући и да су смањене површине под виноградима.

Последњих година виноградарство се усклађуjе са прописима EУ, подижу се и нови засади, па сад по виногадиам у Србиjи се налази око 22.000 хектара, наводи он, али и напомиње да jе то знатно мање него што jе било пре две три децениjе."Постоjећи засади су застарели, неуjедначеног сортног састава, ниско приносни, неквалитетни и недовољно профитабилни - што jе такође показатељ екстензивности производње. Сад се кренуло у обнову, али потребно jе да прође време да би нови засади давали род“, закључио jе Гулан.

Oznake: poljoprivreda


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.