Na ovoj planinskoj lepotici prostiru se najlepše šume i pašnjaci, livade i neverovatni vidikovci od kojih je najpoznatiji onaj sa koga se pogled pruža na kanjon reke Uvac.
Smestila je sve svoje lepote između reka Lima, Uvac i Mileševke deo je Dinarskih planina, a Javor mu je prvi komšija. Na ovoj planinskoj lepoticiprostiru se najlepše šume i pašnjaci, livade i neverovatni vidikovci od kojih je najpoznatiji onaj koji se pruža kanjon reke Uvac. Prelepoj prirodi pridružila se i prijatna klima pa je Zlatar naša planina sa najviše sunčanih dana. Sve ove odlike čine je pogodnom za razvoj sportsko - rekreativnog, zdravstvenog, lovnog i seoskog turizma, a rado je posećuju i turisti željni adrenalina i obožavaoci nautike. Povoljna klima i čist vazduh Zlatar čine odličnim mestom za lečenje kardiovaskularnih, respiratornih i drugih oboljenja, ali priroda mami i druge turiste potpuno zdrave takozvane turiste avanturiste. Tome u prilog govore i razna takmičenja koja se organizuju redovno svake godine poput Hajke na vukove, regata kanjonom reke Uvac na leto kao i Džipijada - voženje džipova po nepristupačnim predelima Zlatara za sve ljubitelje terenaca i uzbudljivih sportova.
Jedna od najvećih ironija je da je nekoliko prelepih jezera koja krase Zlatar napravila ljudska ruka, ali da su i dalje neotkrivena.
Zlatarsko, Radoinjsko, Sjeničko i Potpećko jezero su veštačka jezera koja po svojoj lepoti ne zaostaju za prizorima koje je priroda stvorila na ovoj planini. Ova jezera ne samo da su lepa za posmatranje, već godinama mame ribolovce i nautičare koji se tu uvek rado vraćaju. Međutim, to je tek nekolicina ljudi koji su otkrili ovo lice Zlatara, dok je za većinu domaćih i stranih turista ovaj potencijal planine za sad nepoznat.
Jezera nisu jedini poklon koji je priroda ostavila planini Zlatar. Za one koji vole prirodu u najrazličitijim oblicima tu su i neobični speleološki objekti poput pećina. Ušačka i Ledena pećina su posebna turistička lokacija na toj planini koja će impresionirati i najbolje poznavaoce prirode. Ušačka pećina je zapravo kompleks od više malih pećina koji pedstavlja možda i najinteresantniju takvu tvorevinu na teritoriji Srbije. Ledenu pećinu mnogi smaraju možda inajlepšom pećinom na ovim prostorima. Razlog tome je naravno pećinski nakit. Na zidovima zlatarskih pećina spuštaju se neobično interesantni stalganiti, stalaktiti, draperije i mnogi drugi ukrasi koje samo priroda uz pomoć vode i vremena može da napravi. Zbog tog nakita i kompleksne građe pećine Zlatara su obavezna stanica za svakog turistu koji traži neobične prizore i avanturu u ovim krajevima.
Ušačka i Ledena pećina deo su specijalnog rezervata prirode „Uvac". U ovom rezervatu I kategorije pored ove dve smeštene su i mnoge druge manje pećine, ali i brojne vrtače, uvale, pašnjaci, okapine, prerasti, jame i kraške oblasti. Naravno najveća „zvezda" ovog priprodnog rezrvata je reka Uvac tačnije njena klisura gde reka svojim krivudavim tokom pruža redak prizor koji redom oduševljava sve turiste. Rezrvat prirode, razume se, obiluje mnogim endemskim životinjskim i biljnim vrstama ipak najpopularniji je reliktni beloglavi sup, po kome je ovo stecište sačuvane prirode možda i najpoznatije.
Sav ovaj potencijal polako su počeli da iskorišćavaju stanovnici okolnih naselja i svoja domaćinstva prilagođavaju potrebama seoskog turizma koji je sve popularniji i u svetu i kod nas. Za gurmane koji vole čist vazduh i dobru hranu boravak na Zlataru će biti pravi užitak jer se ovde neguje tradicionalna kuhinja, a najpoznatiji su po proizvodnji punomasnog sira koji je toliko popularan da se u toku leta organizuje i Sirijada – takmičenje u kvalitetu sira koji se proizvodi na ovim prostorima.
Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.
Коментари
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.