Elegični glasovi mladosti i zavičaja

Danas.rs (R. Popović) 05. децембар 2014. године Култура Коментари

Osnovna škola Živko Ljujić Oš "Živko Ljujić"

Profesor Mirko Ikonić, književnik iz Priboja, predstavio je nedavno svoju novu zbirku pesama „Glasovi leta“ i novovaroškim ljubiteljima pisane reči. Domaćin promocije bila je Biblioteka OŠ „Živko Ljujić“, a obeležili su je elegična atmosfera i kvalitetan poetsko - muzički recital inspirisan pesnikovim stihovima u izvođenju talentovanih učenika ove škole - članova dramske, recitatorske i muzičke sekcije.

Zbirka je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama, podeljenih u tri celine - „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije. Ikonić, po oceni kritike i u ovoj, trećoj po redu zbirci pesama, veliku pažnju posvećuje jeziku i stihovima, koristeći se raznim formama, od kratkih ritmičkih stihova do dužih pesama narativnog kazivanja.

- Naslov ove zbirke mogao bi biti: Glasovi mladosti i zavičaja, obojeni životnim iskustvom, darovanim zrelim plodovima leta, mali elegični roman o zavičaju, tim virovima detinjstva, koji sadrži pesme o zavičajnim pejzažima, rodnoj kući i rodbini, precima, događajima i ličnostima iz usmenog pripovednog nasleđa, o mladosti, životu posle rata, odmetnicima, UDBI, sirotinjskom očekivanju sreće... Desetine pesama se mogu prepoznati kao autobiografske, a svakako su tu i one koje možemo nazvati životnom biografijom, o životu intelektualca, profesora književnosti u malom mestu, njegova posvećenost pisanju i čitanju kao otporu prizemnosti i ispraznosti, ali i nagonu stvaranja i trajanju kroz stvoreno, kazao je o zbirci Vujica Bojović, književnik iz Prijepolja. On je, između ostalog, kazao i da su autorove pesme dokument vremena, ali kao plodovi pevanja i razmišljanja pesnika u njegovim najboljim godinama života. Ima i upadljive skromnosti i nenametljivosti u Ikonićevom delovanju, za koga Bojović kaže da nije pesnik u trendu. Ni jedne teške reči ili namere da bude dubokouman, bez ispraznosti ili grubosti, nije sklon ni velikom eksperimentisanju, nije „nervčik“ niti buntovnik, najviše profesorski odmeren, smatra prijepoljski književnik.

Veče pesništva u školskoj Biblioteci i ovog puta bilo je oplemenjeno bogatim umetničkim programom, idejno osmišljenim u formi muzičko-poetskog recitala. Daroviti članovi dramske i recitatorske sekcije - njih desetak, govorili su najlepše stihove Mirka Ikonića i za svoj talenat i predan rad na realizaciji programa dobili aplauze domaće publike, koju su uglavnom činili novovaroški pesnici i istaknuti pregaoci u oblasti kulture i obrazovanja. Promociju su umnogome ukrasili i milozvučni glasovi članica školske pevačke grupe „Zlatarski slavuji“, koji su predstavili deo muzičkog repertoara motivisanog bogatim izvornim nasleđem. Organizaciju događaja potpisuje profesor književnosti i zamenica direktora Gordana Boranijašević, koja je tom prilikom podsetila da se poklonici lepe reči već više od dve decenije okupljaju pod svodovima školske Biblioteke, izražavajući zadovoljstvo što u ovoj ustanovi ta svilena i tanana nit poezije nije prekinuta ni u ovim, kako je rekla, „naprednim vremenima u kojima su suženi i duhovni i fizički prostori“. Gosti na promociji imali su, inače, priliku i da se bliže upoznaju sa Ikonićevim dosadašnjim plodonosnim književnim ostvarenjem. U svom bogatom spisateljskom „krčagu“, autor ima tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od save iz Grabovice do danas“).

Lepota duha i fina omama

- Poeziju volim, čitam i pišem zbog romantizma i romantičnosti, ono malo duše u čoveku, harmonije osećanja i lepote duha, finih jezičkih obrta i reči koje ponekad danima odjekuju u ušima i opsedaju svest. Poeziju volim i čitam zbog onog „žutog oka samoće na kraju sveta“, kako bi rekao Vasko Popa, jer u njoj istrajavam, i zbog sjajnih metafora meni drage pesnikinje Gordane Boranijašević. Eto zašto čitam poeziju : čitam je još i zbog one fine omame i nostalgije, koja životu daje sjaj i pozlatu, koju samo pesma može dati... - deo je iz esejističkog zapisa Mirka Ikonića, koji je sam autor pročitao na predstavljanju svoje nove zbirke pesama.

 

Oznake: kultura


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.