Elegični glasovi mladosti i zavičaja

Danas.rs (R. Popović) Култура Коментари

Zlatarinfo logo Oš "Živko Ljujić"

Profesor Mirko Ikonić, književnik iz Priboja, predstavio je nedavno svoju novu zbirku pesama „Glasovi leta“ i novovaroškim ljubiteljima pisane reči. Domaćin promocije bila je Biblioteka OŠ „Živko Ljujić“, a obeležili su je elegična atmosfera i kvalitetan poetsko - muzički recital inspirisan pesnikovim stihovima u izvođenju talentovanih učenika ove škole - članova dramske, recitatorske i muzičke sekcije.

Zbirka je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama, podeljenih u tri celine - „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije. Ikonić, po oceni kritike i u ovoj, trećoj po redu zbirci pesama, veliku pažnju posvećuje jeziku i stihovima, koristeći se raznim formama, od kratkih ritmičkih stihova do dužih pesama narativnog kazivanja.

- Naslov ove zbirke mogao bi biti: Glasovi mladosti i zavičaja, obojeni životnim iskustvom, darovanim zrelim plodovima leta, mali elegični roman o zavičaju, tim virovima detinjstva, koji sadrži pesme o zavičajnim pejzažima, rodnoj kući i rodbini, precima, događajima i ličnostima iz usmenog pripovednog nasleđa, o mladosti, životu posle rata, odmetnicima, UDBI, sirotinjskom očekivanju sreće... Desetine pesama se mogu prepoznati kao autobiografske, a svakako su tu i one koje možemo nazvati životnom biografijom, o životu intelektualca, profesora književnosti u malom mestu, njegova posvećenost pisanju i čitanju kao otporu prizemnosti i ispraznosti, ali i nagonu stvaranja i trajanju kroz stvoreno, kazao je o zbirci Vujica Bojović, književnik iz Prijepolja. On je, između ostalog, kazao i da su autorove pesme dokument vremena, ali kao plodovi pevanja i razmišljanja pesnika u njegovim najboljim godinama života. Ima i upadljive skromnosti i nenametljivosti u Ikonićevom delovanju, za koga Bojović kaže da nije pesnik u trendu. Ni jedne teške reči ili namere da bude dubokouman, bez ispraznosti ili grubosti, nije sklon ni velikom eksperimentisanju, nije „nervčik“ niti buntovnik, najviše profesorski odmeren, smatra prijepoljski književnik.

Veče pesništva u školskoj Biblioteci i ovog puta bilo je oplemenjeno bogatim umetničkim programom, idejno osmišljenim u formi muzičko-poetskog recitala. Daroviti članovi dramske i recitatorske sekcije - njih desetak, govorili su najlepše stihove Mirka Ikonića i za svoj talenat i predan rad na realizaciji programa dobili aplauze domaće publike, koju su uglavnom činili novovaroški pesnici i istaknuti pregaoci u oblasti kulture i obrazovanja. Promociju su umnogome ukrasili i milozvučni glasovi članica školske pevačke grupe „Zlatarski slavuji“, koji su predstavili deo muzičkog repertoara motivisanog bogatim izvornim nasleđem. Organizaciju događaja potpisuje profesor književnosti i zamenica direktora Gordana Boranijašević, koja je tom prilikom podsetila da se poklonici lepe reči već više od dve decenije okupljaju pod svodovima školske Biblioteke, izražavajući zadovoljstvo što u ovoj ustanovi ta svilena i tanana nit poezije nije prekinuta ni u ovim, kako je rekla, „naprednim vremenima u kojima su suženi i duhovni i fizički prostori“. Gosti na promociji imali su, inače, priliku i da se bliže upoznaju sa Ikonićevim dosadašnjim plodonosnim književnim ostvarenjem. U svom bogatom spisateljskom „krčagu“, autor ima tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od save iz Grabovice do danas“).

Lepota duha i fina omama

- Poeziju volim, čitam i pišem zbog romantizma i romantičnosti, ono malo duše u čoveku, harmonije osećanja i lepote duha, finih jezičkih obrta i reči koje ponekad danima odjekuju u ušima i opsedaju svest. Poeziju volim i čitam zbog onog „žutog oka samoće na kraju sveta“, kako bi rekao Vasko Popa, jer u njoj istrajavam, i zbog sjajnih metafora meni drage pesnikinje Gordane Boranijašević. Eto zašto čitam poeziju : čitam je još i zbog one fine omame i nostalgije, koja životu daje sjaj i pozlatu, koju samo pesma može dati... - deo je iz esejističkog zapisa Mirka Ikonića, koji je sam autor pročitao na predstavljanju svoje nove zbirke pesama.

 

Oznake: kultura


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.