Poslednji izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene potvrđuje da je za promenu klime odgovoran čovek, a najveći uticaj klimatskih promena osetiće stanovnici jugoistočne Evrope, pa i Srbija koja značajno zaostaje za Evropom kada je reč o zakonskoj regulativi o tom pitanju.

Kako je navedeno u izveštaju, neke od promena u globalnom sistemu, koje su dovedene u direktnu vezu sa porastom ugljen-dioksida, jesu povećanje srednjeg nivoa mora i ubrzano topljenje severne ledene ploče.

Povećanje koncentracije ugljendioksida posledica je sagorevanja fosilnih goriva u poslednjih 150 godina što direktno utiče na povećanje temperature.

“Osnovne činjenice vezane za promenu klime nisu izmenjene, niti je promenjena teorijska osnova celog problema koja postoji još od 1976. godine”, rekao je docent Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević i dodao da je pozitivno promenjen prag poverenja u podatke i da je od tada sprovedeno znatno više merenja.

Kada je reč o Srbiji i jugoistočnoj Evropi, brojni izveštaji i analize ocenjuju da je to region koji je najranjiviji i koji može pretrpeti vrlo ozbiljne promene za razliku od drugih.

“Trenutno je u Srbiji porast srednje godišnje temperature viši od srednjeg porasta globalne, što će reći da Srbija brže putuje ka budućoj klimi od ostatka sveta” naveo je Đurđević i naglasio da će na kraju 21. veka u Srbiji srednja temperatura biti povećana za četiri stepena, a možda i više.

Postoje velike šanse, ukazao je, da ćemo se u budućem periodu više susretati sa kratkim, ali obilnijim padavinama poput onih iz maja ove godine, ali isto tako i sa ekstremnim sušama.

Još jedna od opasnosti, kaže, su toplotni udari u letnjem periodu poput onih iz 2007. godine kada je smrtnost porasla za 78 odsto kod osoba starijih od 65 godina u roku od dve nedelje koliko je trajao tropski talas. 

Đurđević je upozorio ne bi trebalo zanemariti etički aspekt klimatskih promena jer trošimo resurse koje ne plaćamo prirodi i zato imamo odgovornost ka budućim generacijama da im ostavimo resurse kakve smo mi imali.

Na temu pozicije Srbije i zakonskih regulativa vezanih za klimatske promene predstavnik Tima Evrope Aleksandar Macura je rekao da mi nemamo nacionalnu politiku prema klimatskim promenama, da smo poslednji ratifikovali Kjoto sporazum i da nije iznenađenje što zaostajemo za Evropom.

Kada usaglasimo nacionalno sa zakonodavstvom EU i počnemo ozbiljno da ga sprovodimo, što bi trebalo da se desi 2018. godine, tada ćemo preciznije znati gde smo po pitanju emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje su politike i mere koje se sprovode, naglasila je predstavnica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić.

“Neke administrativne rezultate smo postigli, međutim smanjenje emisija se ne rešava zakonima ni administrativnim merama već mora da se promeni način, pre svega proizvodnje energije, koji je najzaslužniji za najveći deo emisija” rekao je Macura.

Izvodljivost sprovođenja zakonodavnog okvira jeste važna, ali kada kroz proceš pristupanja dođe na dnevni red šema trgovanja emisijama, nama više naš zakon neće biti interesantan i elektroenergetski sektor će se naći u središtu dešavanja, izjavio je on.

Više od 90 odsto godišnje emisije CO2 dolazi iz energetskog sektora što iznosi oko 50 miliona tona.

Macura je podvukao da EPS emituje oko 30 miliona tona ugljen-dioksida, što znači da bi morao da kupi toliko sertifikata, a taj trošak podrazumeva da se na pomenutu količinu emisije gasova plaćaju penali. 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekologija