Забрињавајуће размере сушења шума на подручју Нове Вароши, Пријепоља и Прибоја. Само у државним шумама посечено 11.000 кубика четинара, које су напали поткорњаци и гљивична обољења 

У неким деловима Шумског газдинства „Пријепоље“ у току је трећи овогодишњи круг дознаке за сечу осушених стабала четинара. Само што од „сушика“ очисте падине Златара, Босања, Муртенице, Јадовника, Јаворја, Камене Горе, шумари морају да се лате чекића, а дрвосече моторки и секира. 

- Нема подручја које није нападнуто болестима и сушењем на 64.000 хектара шума, са којима газдујемо у три општине. Почело је сушењем смрче на плитком земљишту, али се суше и јеле. Ове године је у шумама на територији општине Нова Варош посечено 5.390 кубика, у Пријепољу 3.700 кубика, а на подручју Прибоја 1.500 кубика – илуструје забрињавајуће размере сушења и штете Милан Баранац, директор ШГ „Пријепоље“.

Штете – осушена стабла у Рутавцима, на левој обали Тисовице

У овим крајевима где је, како сељаци кажу, „оморика велика банка“, а шумарство - сеча, извлачење грађе и прерада у врху лествице по броју запослених и извору прихода, многи зебу да ће нестати „зелени рудници“.

- Уз вишегодишњи учинак киселих киша, три сушне године заредом допринело су сушењу шума, а биолошки угрожена стабла нападају инсекти поткорњаци и гљивична обољења - истиче Баранац. - И док се против поткорњака боримо постављањем феромонских клопки, које лове мужјаке, од трулежница, рака дрвећа, нема лека, осим планске сече оболелих стабала.Срећом, овде нема губара.

Шумарски инжењер Милан Баранац апелује да се пред глобалним проблемом сушења шума у Србији „узму у памет“ и ухвате у коштац сви у ланцу: од власника и корисника, до инспекција, власти и Шумарског института.

Милан Баранaц, директор Газдинства

- Стабла треба сећи чим се идентификују болести, док исувише дуго траје поступак јавних набавки – акцентује проблеме Баранац. - Посебна прича су државне шуме под спором, за које многи траже да им се врате, па спречавају и санитарне сече. С друге стране, у приватним шумама се свуда не спроводе превентивне мере и не заводи шумски реда после сече, а са читавих парцелама се не уклањају осушена стабла јер власници за то не хају или су се одселили, нису извршене деобе...

Поткорњак коси смрче и јеле

Шуме југозападне Србије прети да десеткује нова пошаст – инсект „жутотрба“ стиже из Републике Српске. Увелико је храст и граб напала „голобрстом“ на подручју Прибоја, а изазива и алергијска обољења мештана. Шумари кажу да нема лека, сем да се природа сама избори?!

ЦЕЛУЛОЗА И ПЕЛЕТ

Санитарне сече и санирање последица сушења четинара шумарима односе знатан део дохотка, јер је тржишна вредност те грађе упола јефтинија и све ју је теже продати. Највећи део „сушика“ се продаје као целулозно дрво фабрикама иверице у Ивањици и Лапову, а део купују две фабрике пелета у Пријепољу и Новој Вароши.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

priroda