На данашњи дан, 1941. године десио се "Крагујевачки октобар"- стрељано је више хиљада цивила.

„Лоши ђаци шапућу добрим ђацима
како се умире,
држе се чврсто за руке
да нико не изда,
професори их још једном погледом пребројавају...“
- написао је Душко Радовић  у поеми „Црни дан“ посвећеној малим страдалницима крагујевачког октобра. 

Са сељацима, радницима, чистачима ципела, занатлијама и наставницима, 21. октобра 1941. године, пред нишане нацистичких војника стало је око 300 ђака гимназије и петнаесторо деце млађе од 15 година. 

„Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа"
- описала је Десанка Максимовић шумаричку "Крваву бајку" која је постала универзални симбол невиног страдања нашег народа. 

Према историчарима, узрок за масакр над српском младошћу била је немачка одмазда, за напад на њихов трећи батаљон 749. пешадијског пука. Да ли су напад извршили партизани или четници, или су можда зaпуцали заједничким снагама, историчари још увек не могу да се саглсе.

Када је "квота" за убијање била испуњена, неки Крагујевчани су пуштени кући,а један од гимназијалаца који није доживео судбину својих другова био је, касније чувени глумац, Мија Алексић.

Лазар Пантелић, директор друге мушке гимназије у Крагујевцу, био је издвојен из групе за стрељање.Када је видео много својих ђака, питао је немачког официра:“Куда ће ова деца?Ја сам њихов директор.Молим вас, пустите њих, а мене водите!“ “Не може“ гласио је одговор. “Онда мени није место овде. Мени је место са својим ђацима!“ 

Отишао је у смрт са својим ученицима, остављајући код куће петоро своје деце.На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да је стрељано 2.792 грађанина, јер за толико особа располажу подацима - ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили.

Као успомена на њих, данас се над спомен парком "Крагујевачки октобар" надвија зграда музеја од црвене цигле. Међу експонатима, налазе се личне ствари страдалника, њихове ђачке књижице, наочари...али и оне мрске немачке пушке чији су меци кидали њихова тек сазрела тела.

У долини, онде где су те 1941. године стрељани ђаци, налази се споменик "Пето три", где је и данас je одржан "Велики школски час", дан сећања на свирепи масакр над недужним људима.

На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од делова из више од 30 поема и драма коjе су написали домаћи и страни аутори у знак сећања на стрељане у Kрагуjевцу у Другом светском рату.

Избор делова из поема и драма, изведених у протекле три децениjе на Великом школском часу, приредио jе крагуjевачки књижевник Видосав Стевановић.

Обележавању дана који је увршћен и у државне празнике, присуствовали су и венце крах споменика "Пето три" положили председник Србије Томислав Николић, представници Скпштине , Владе, амбасадори Немачке, Русије, Белорусије, Словачке, Палестине, представници Војске Србије и верских заједница, али и ученици и професори Прве крагујевачке гимназије.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija