Промоција књиге „По Вароши поваљана трава“ у којој су сабране лирске песме и баладе прикупљене пре једног века.

„Тавна ноћи, тавна ли си клета! 
У тебе ми разговора нема.
Санак имам, с њим се разговарам.
Сан ми вели: „Доћи ће ти драги“.
Санак прође, а драги не дође.
Међер није ни сну веровати“.

Ова девојачка чежња и тугованка само је једна од лирских минијатура из недавно објављене збирке „По Вароши поваљана трава“  у којој је  лирске народне песме  и баладе нововарошког краја  приредио мр Никола Бјелић, професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, а у издању нововарошке Библиотеке „Јован Томић“.

Међу корицама књиге је 80 песама, које су пре више од једног века, док су ови крајеви припадали турској империји, сакупиле нововарошке учитељице  Зорка Бркић и  Марија Самарџић и објавиле у часописима „Босанска вила“ и  „Цариградски гласник“. Део народног блага забележио је и музиколог Миодраг А. Васиљевић пре 60 година.

- Ове песме, које су  настављајући Вуковим трагом на очувању традиције и борбе за национално наслеђе, сакупиле две учитељице, само три деценије након његове смрти – недоступне су и непознате у самој Новој Вароши, а камоли шире – подсећа приређивач мр Бјелић. - Зато, објављивање у једној књизи ових стихова, који су високе уметничке вредности, представља допринос богатој српској усменој традицији, књижевности и фолклористици, која је до сада била ускраћена за народно стваралаштво нововарошког краја. 

Уз познате и нове мотиве народних певача, сликани су  исечци  из живота. Женска чежња и страст девојке  обећава мајци да ће јој Јово, и поред свих препрека,  „јопет долазити“,  „баш да ћеш га у синџир везати“. Уз „манђијање“ момка, те лажну девојачку клетву, стиховима је казана и невестина клетва у патријахалној задрузи или прерушавање момка Алије у гуслара, који стиже у Ајкине сватове, након чега  успешно побегну.

- Неки записи су истинска открића и оригинални допринос мапи српског усменог певања на целокупном балканском простору и незаобилазни у будућем антологијском вредновању.Са знатним степеном оригиналности ова збирка указује на још један расан усмени басен у Србији, вековима под доминантним оријенталним утицајем, који је ове песме  додатно мотивски и лексички обогатио – истиче рецезент књиге др Славица Гароња Радованац.

Књига „По Вароши поваљана трава“ промовисана је у Библиотеци, уз учешће чланова аматерских дружина – тамбураша, глумаца, рецитатора и певача.

Стара Варош, да те Бог убије – нововарошки тамбураши

ЗУЛУМ СВЕКРВИН, ЈЕЗИК ЗАОВИН 

Раскошне лексике и стилских фигура су и песме о дивљењу момачкој  и девојачкој лепоти („мени мајка испросила злато“) или везу „сироте ђевојке“, сватовским даровима. Суровост живота од заборава чувају и баладе  „Сунце зађе за  невен за гору, а ајдуци двору Дамјанову“, те „ђевер ми је у роду похвала“ или „А ја,  јадна, потамнела, од зулума свекрвина и језика заовина“...

ДЕВОЈАЧКА  КЛЕТВА

„...Он је мене младу преварио,
Кун'га мајко, и ја ћу га клети.
Стани, мајко, ја ћу започети:
Мутна ми га вода однијела,
На моје га дворе донијела,
Ја га млада на руке шчекала.
Е да Бог да синџира допао,
Синџир алке моје б'јеле руке!
И да Бог да тамнице допао,
Тамница му моја њедра била!“ 

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

kultura