Sto godina odbrane Srbije u Velikom ratu. Inicijativa Udruženja potomaka ratnika 1912-1920. godine da Zavičajni muzej započne prikupljanje građe za izložbu o Prvom svetskom ratu.

Nedovoljno su osvetljene godine novovaroškog kraja u Prvom svetskom ratu: malo je objavljene građe i publikacija, nema potpune evidencije o 1.200 ratnika, a još je gore što izostaju istraživanja, netragom nestaju dokumenta o Soluncima...

Ove činjenice izbijaju na videlo i letos - kad se povedu razgovori o precima i stogodišnjici odbrane Srbije u Velikom ratu.Naime, otkriva se naš višedecenijski nemar, „kratka pamet“, neznanje, nerad instutucija koje su trebalo ili su osnovane da brinu o istorijskom nasleđu, propusti istoričara i inteligencije...

Već ranije su stizale primedbe potomaka da imena nekih od učesnika u balkanskim i Prvom svetskom ratu nema u knjizi „Novovaroški kraj kroz istoriju – od neolita do 1941.“, objavljenoj 1991. godine. U ovom dugo pripremanom delu grupe autora prvi put su objavljeni spiskovi poginulih i umrlih u bolnicama i logorima, zatim preživelih učesnika sa Solunskog fronta – nosilaca Albanske spomenice i zarobljenika i interniraca. Da su izostavljena pojedina imena letos su tvrdili iz Rutoša, pripremajući se za podizanje spomen-ploče ratnicima u dvorištu osnovne škole.

NETRAGOM NESTAJU SVEDOČANSTVA

Zanimljiv je i podatak o broju nosilaca najvećeg odličja u Kraljevini Srbiji – Karađorđeve zvezde sa mačevima, koju su junaci dobijali za izuzetne podvige i hrabrost na bojištima. Pomenuta knjiga navodi četiri imena, a vitezova Karađorđeve zvezde je u novovaroškoj opštini, po nekim izvorima – 11.

Naša je velika bruka što imena i fotografija tih srpskih junaka, koji su podvizima zadivili saveznike u ratu i svet nema u Zavičajnom muzeju, odeljenju užičkog Muzeja u Novoj Varoši?Nema ovde ni drugih muzejskih eksponata – vojničkih predmeta, svedočanstava, izvoda iz ratnih dnevnika, zapisa u listovima i publikacijama...

Nekoliko porodica starih ratnika ponudilo je Udruženju potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine „Vojvoda Petar Bojović“ u Novoj Varoši odlikovanja, fotografije i dokumenta.Upućeni su da dragocenosti i uspomene na Solunce daruju Zavičajnom muzeju, koji bi, po prirodi posla, trebalo da se bavi čuvanjem i prezentacijom ove građe.Vrednih eksponata iz Velikog rata ima i u nekoliko manjih privatnih zbirki.

Otuda i inicijativa da ova ustanova sledeće godine (ili, bar, neke naredne) Veče muzeja dočeka sa izložbom „Novovaroški kraj u Prvom svetskom ratu“. Imajući u vidu kadrovske, prostorne i finansijske mogućnosti – možda bi se postavka mogla pripremiti za muzejima iz komšiluka - Prijepolja i Priboja.

Uostalom, poslednji je čas da se, uz odavanje zahvalnosti junacima i podsećanje na tragičan udes srpskog naroda, u kome je sloboda iskupljena najtežim žrtvama - obogati muzejska zbirka i tako za pokolenja čuvaju sećanja na srpsko herojstvo i stradanje u Velikom ratu.Mnogo više je zaslužilo 1.200 ratnika novovaroškog kraja u Drinskoj, Moravskoj, Timočkoj i Vardarskoj diviziji i u Užičkoj vojsci.

STRAH OD RODOLJUBLJA 

Džaba nam vajkanja i izgovori što je taj deo istorije novovaroškog kraja uveliko pod velom zaborava Ali, ne može se žmurati pred činjenicom da je i danas u našoj sredini mnoge strah od rodoljublja i patriotizma?! Skloni dodvoravanju i sitnošićardžijskim interesima, zazirući i od svoje senke - zebu od svega što je vezano za naciju i patriotizam, za srpski identitet, za sećanje na one što su ostavili kosti po gudurama Albanije, u „plavoj grobnici“, na grudobranu otadžbine, u bitkama koje su bile posmrtno zvono za dve carevine...

Zato oni i ne vide nakrivljene ili izbledele krajputaše, da vojvoda Petar Bojović nema monografiju, da u Zavičajnom muzeju na najslavnijeg zemljaka podseća samo jedna slika, zaboravljaju da su oslobodioci iz 1912. i 1918. godine - bez spomenika u gradu?!

Bruka pokolenja - zapušteni krajputaš

A kada će - ako ne ove i u naredne četiri godine, koliko traje obeležavanje odbrane Srbije - ovdašnja pevačka grupa zapevati „Tamo daleko“?Onu čuvenu pesmu bola i nade, u rodoljublju iskrenu i patnji uzvišenu, koju su srpski ratnici pevali umirujući. A ta pesma treba da nas probudi, opomene, da nas pridigne i pokrene iz zaborava.

Sakupljena građa o vitezovima Karađorđeve zvezde Zlatiborskog okruga

KNJIGA ČEKA IZDAVAČA

Rukopis knjige „Nosioci Karađorđeve zvezde Zlatiborskog okruga“ proletos preminulog istraživača prošlosti i publiciste Rada Poznanovića bio je spreman za štampu (završena lektura, prelom, kotrektura) još za njegova života.

U novovaroškom Udruženju potomaka ratnika 1912-1920.godine smatraju da je sramota da ovo vredno delo čami u fioci, pa je upućen apel udruženjima u Užicu i okolnim gradovima, kao i ustanovama kulture - da se traži izdavač, konkuriše za sredstva Ministarstva kulture...

ADRESE ARHIVA

Želeći da pokažu kakvih su korena izdanci, da mlade podsete, pojedinci tragaju za precima i podacima u kojim su jedinicama prešli ratnički put „terajući Švabu“, gde su im grobovi „tamo daleko“, te gde mogu doći do kopija rešenja o visokim odlikovanjima...Evo nekoliko adresa:

VOJNI ARHIV, Beograd – Žarkovo, Ratka Resanovića 1, 011/251-2943 i 205-1019, e-mail: vojniarhiv@.mod.gov.rs, 

ARHIV SRBIJE, Beograd, Karnegijeva 2, 011/337-0781, e-mail: office@archives.org.rs i

UDRUŽENJE DOBROVOLJACA, Beograd, Savski trg 9, 011/761-0770.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija