Boljim gazdovanjem imovinom kojom raspolaže, Fond PIO mogao bi da poveća sopstvene prihode i smanji zahvatanja iz budžeta države.

Među prvim potezima koje je povukao Aleksandar Vulin, novi ministar rada u Nemanjinoj 11, bio je, kažu svedoci, zahtev da mu se dostavi popis imovine kojom raspolaže Fond penzijsko-invalidskog osiguranja. Na prvi pogled, reklo bi se, pomalo neuobičajen potez, ali ako se svakog meseca za isplatu penzija iz budžeta države izdvaja više od 48 odsto novca, postaje mnogo jasniji i smisleniji zahtev ministra Vulina – da sagleda čime sve taj fond raspolaže sada, pogotovo ako mu se vrati imovina koja je minulih četiri-pet decenija sticana dinarom penzijskih osiguranika.

Ovo pitanje je utoliko važnije što u mnogim sudskim odlukama kojima se potvrđuje vlasništvo fonda stoji da je obaveza vlasnika da imovinu vrati nameni radi koje je i izgrađena, što fondu i jeste cilj.

Vulin je svojevremeno rekao da bi rešavanjem pitanja imovine Fonda PIO, Srbija mogla da razvije zdravstveni turizam, ali i da bi za neke od banja i rehabilitacionih centara, za koje Fond nema sredstava da ih sam vrati u prvobitno stanje, mogao da se nađe strateški partner.

Prema poslednjem popisu, nepokretna imovinapenzijskog fonda prostire se na 110.000 kvadrata, od čega 43.000 kvadrata fond koristi kao poslovni prostor za obavljanja sopstvene delatnosti, 20.000 kvadrata datoje udruženjima penzionera, dok 432 kvadrata koriste asocijacije koje učestvuju u radu upravnog odbora.

Oko 242 kvadrata poslovnog prostora koriste državni organi, gerontološki centri prostiru se na 17.000 kvadratnih metara, stanovi korisnika penzija na 26.000, garaže 744, dok se oko 1.130 kvadrata izdaje u zakup.

Ukupna nefinansijska vrednost imovine – poslovnog prostora na dan 31. 12. 2013. godine, u poslovnim knjigama je iznosila 5.175.726.270,03 dinara, dok je finansijska vrednost imovine (hartije od vrednosti i udeli), 3.858.025.578 dinara.

U fondu još dodaju da je knjigovodstvena vrednost objekata specijalnih bolnica u Novom Pazaru, Kuršumlijskoj i Vrnjačkoj Banji, Zlataru i Merkuru u Vrnjačkoj Banji oko 506 miliona dinara, a procena vrednosti objekata pojedinih specijalnih bolnica („Žubor” i „Zlatar”) biće urađena ove godine.

Na pitanje da li se zna koliko bi koštala obnova nekih od ovih odmarališta i lečilišta, u fondu kažu da rade na rešavanju statusa imovine, prvenstveno specijalnih bolnica u kojima je sudskim putem za neke potvrđeno pravo svojine, dok se za ostale specijalne bolnice i dalje vode sudski sporovi započeti još 2006. godine.

– Većina objekata na kojima je potvrđeno pravo svojine fonda u postupku je upisa u katastar nepokretnosti, koji izuzetno dugo traje. Specijalna bolnica „Žubor”u Kuršumlijskoj Banji u lošem je stanju. Ne radi već sedam-osam godina, ruinirana je, opterećena hipotekom Poreske uprave (koja je u postupku brisanja), isključena je struja zbog visokog duga prethodnog korisnika, a upisana je u katastarnepokretnosti u januaru 2014. godine – kaže Jelica Timotijević, direktor Centra za odnose s javnošću u ovom fondu.

Sada je neophodno saniranje objekta, što iziskuje veliki novac, zbog čega je fond finansijskim planom za ovu godinu izdvojio deo sredstava potrebnih za prioritetne aktivnosti.

Specijalna bolnica „Zlatar” u Novoj Varoši takođe godinama ne radi, ali oštećenja nisu toliko velika. Specijalne bolnice koje rade su „Merkur” u Vrnjačkoj Banji, Novopazarska banja i „Čigota” na Zlatiboru.

– Planirano je da se objekti koji ne rade vrate prvobitnoj nameniunapređenja invalidske zaštite i prevenciju invalidnosti, oporavak i rehabilitaciju radnika i zapošljavanje invalida rada. Preuranjeno je govoriti po kom modelu će se to ostvariti, da li kroz strateško partnerstvo, izdavanje u zakup, direktne investicije (strane ili domaće) ili kroz neku drugu opciju. Sve će se uzeti u razmatranje, a prioritet će imati onaj model koji omogućava obavljanje delatnosti zbog koje su RH centri i osnovani,a koja će istovremeno omogućiti fondu da dugoročno ostvaruje prihode od njih – objašnjava Timotijević.

Ne treba, međutim, izgubiti iz vida činjenicu da je istovremeno država vlasnik mineralnih izvora, a da sve te specijalne bolnice bez mineralnih izvora ne vrede mnogo, tako da bilo kakva odluka Fonda o daljim aktivnostima na razvoju ili revitalizaciji specijalnih bolnica mora biti doneta u saradnji sa državom, zaključuje ona.

Na prodaji i banjski centri

Na spisku Agencije za privatizaciju koja je juče oglasila prodaju 502 preduzeća u Srbiji našle su se i ustanove zdravstvene i socijalne zaštite među kojima su Specijalna bolnica „Čigota”, Ribarska banja, „Merkur” u Vrnjačkoj banji, Specijalna bolnica „Zlatar”.

Javnim pozivom Agencije za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za privatizaciju preduzeća oglašena je i prodaja banje Žubor, Specijalne bolnice „Gejzer”, Mataruške i Bogutovačke banje, Specijalne bolnice „Banja Koviljača” i bolnice u Sokobanji.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je pre nekoliko meseci dobio pravosnažne sudske odluke kojima je potvrđeno vlasništvo tog fonda nad specijalnim bolnicama „Žubor”, „Čigota”, „Merkur”, „Banja Koviljača”, „Zlatar” i „Sokobanja”.

Predstavnici Unije poslodavaca čiji su predstavnici članovi UO Fonda PIO ranije su ukazivali da bi reformom penzijsko-invalidskog sistema trebalo da bude obuhvaćeno i vraćanje imovine PIO fondu, među kojima su bolnice i banje, koje su izgrađene sredstvima Fonda.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekonomija zlatar nekretnine na prodaju