Može vam biti usputna stanica, a možda poželite da se zauvek skrasite negde na obali Radoinjskog jezera, da uživate u letu beloglavog supa i učite se gostoprimstvu od Radoinjaca.

U ovom mestašcetu koje je ušuškano uz kanjon nikako ne bi trebalo propustiti letnju tradicionalnu smotru čamaca. 

Na malom parčetu raja na jugozapadu Srbije, za koje kažu da je poslednji blesak divljine u Srbiji, desilo se ono što se čekalo cele godine – nakratko vrvi od ljudi, pesme, igre, starih priča i nekh novih ljubavi.

Osvanula je nedelja, okupana jutarnjom rosom i mirisima kakve samo bujne šume i bajkoviti predeli mogu da šire. Ovaj prevrtljivi jul rešio je da se igra novembra, pa besramno koketira s kišom. Međutim, danas je zemlja rešila da umeša svoje prste, te je prizvala sunce, na oduševljenje prisutnih, koji su se spontano okupili na prelepom jezercetu. Čamdžije su već odavno zaronile svoje ploveće ljubimce i čekaju znak za početak regate.

Na dobroj organizaciji ljubiteljima Radoinjskog jezera mogla bi da pozavidi i ozbiljna turistička agencija. Meštani, gosti, putnici namernici, ali i turisti iz inostranstva za tren su se smestili u čamce i kanue, pa s nekim svečanim ponosom krenuli da upijaju lepote kanjona koji je nenametljivo čekao na drugoj strani jezera.

(foto: b92.net)

Ovog jutra, jezero izgleda kao veselo slikarsko platno. Modrozelena boja u pozadini i mnoštvo raznobojnih čamaca, neki sa zastavama, neki s improvizovanim krovovima, ali na svakom mnogo veselja. Kao mali šareni baloni, plutaju i trude se da privuku pažnju, šepure se da se vidi koji je lepši, veseliji, na kome je više zanimljivijih ljudi, s koga se čuje lepša pesma. A da bi pokazali koliko su solidarni, i svi učesnici su imali iste majice, napravljene specijalno za ovu priliku, u bojama prirode. 

Neko bi hteo i da se bućne u vodu, ali ledeni Uvac upozorava da nije dan za to. Sveža planinska voda danas je, izgeda, samo za piće.

Da ovde vlada zakon prirode, dokazuje i slika beloglavog supa na steni, za koju legenda kaže da ju je priroda nacrtala kao znak da ovom teritorijom vlada ptica koju s razlogom zovu "nebeski kralj". Poštujući kralja i pravila rezervata, vraćamo se tiho i dalje od “bezbednosne granice” uživamo u letu ptica iz daleka. I ove godine, častili su nas pozdravom. 

Kanjon nas ispraća, a naši pogledi ostaju prikovani za šumu koja je u ove doba godine čudne boje, pa zelena boja ponegde postaje ljubičasta, gledamo u bistru vodu, ali i u krečnjačke stene od kojih zastaje dah. Kapi kiše, kojih je bilo tek da nas podsete na jul s početka priče, svi ignorišu.

(foto: b92.net)

Kako se ukazuje brana, tako voda postaje toplija, pa su to iskoristili svi koji su nestrpljivo čekali da plivaju. Doduše, bilo je i onih koji nisu mogli da dočekaju, pa su čamce bezmalo pretvorili u kade.

I dok se pasulj krčka u zemljanim loncima i širi neodoljiv miris, odmeravaju se snage u raznim veštinama na vodi, veslanju, prevlačenju konopca, gađanju pikada, a bilo je prilike i za pokazivanje košarkaških talenata, naravno s košem u vodi. 

Za pobednike su uprličene nagrade, koje su oni opet podelili s drugima.

Gde je dobro jelo, veselje i vedro raspoloženje, tu su i trubači, a gde su trubači, tu je i kolo, pa se ručak produžio do večeri. Kome se još ide kući, kao da je malo puta ovde dočekana zora...

(foto: b92.net)

Čista priroda, čista voda, čista duša… danas je retkost, a ovde toga ima na pretek i to je dovoljno da vas navede da svratite ako krenete put mora ili ne znate kuda za vikend. 

Put do jezera je dobar, obeležen, ali ipak, kada bude tu nadomak, odmorite motore, razdrmajte noge i priđite mu peške, dišite u ovoj vazdušnoj banji, upijajte mirise šume, divljeg cveća, tek pokošene trave... Možete uživati u svežim letnjim noćima, ali i u čarobnoj zimskoj idili. 

Brz, hirovit Uvac ovde se odavno smirio, zašto ne biste i vi?

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

turizam uvac regata radoinjsko jezero