Organski kozji sir iz Prijepolja od juna u maloprodaji, u planu izvoz u EU, Rusiju i arapske zemlje.

Sa pedesetak mladih koza i nekoliko jarčeva Vladimir Škundrić i Radoslav Korugić, pokrenuli su pre 2 godine u selu Zvijezd nadomak Prijepolja farmu koza. U malom kozarniku već naredne godine duplirali su broj, i na proleće proizveli prve količine kozjeg sira. Sir nastaje u netaknutoj prirodi na tradicionalan način od nekuvanog mleka, sa tendencijom da ponese epitet organskog. Pod brendom "Kozak" zasada ga možete probati samo u restoranima. Za jun je planirana premijera na rafovima u maloprodaji, a sir sa prijepoljskih pašnjaka svoju šansu trebalo bi da nađe i na tržištu Rusije, EU, Turske, pa i arapskih zemalja.

- Procena stručne javnosti je da će proizvodi od kozjeg mleka biti izuzetno deficitarni u narednoj deceniji, a da će potražnja za njima progresivno rasti – kaže za "eKapiju" Vladimir Škundrić koji se nakon studija u Americi i rada u multinacionalnim korporacijama odlučio da razvija poljoprivredu u Srbiji.

Samo za američko tržište godišnje bismo mogli da isporučimo 250.000 t ovog proizvoda.

- Proizvodi od kozjeg mleka izuzetno su zdravi i blagorodni za ljudski organizam, a u savremenom kulinarstvu važe za izuzetan delikates, što između ostalog daje i ogromnu marketinšku prednost na tržištu u odnosu na proizvode iz sličnih kategorija.

Sasvim prirodno

Sir "Kozak" nastaje na 600 do 800 m nadmorske visine u netaknutoj prirodi, između planina Zlatar i Jabuka, gde nema nikakve industrije i zagađivača i gde se sve biljne kulture tretiraju isključivo prirodnim đubrivom. Koze se slobodno kreću po imanju i prirodno prehranjuju, a dodatna hrana u vidu kukuruza, soje, žitarica i sena im se obezbeđuje samo zimi i tokom muže. Imanje, kao i cela oblast obiluju prirodnim izvorima vode, a analize su pokazale da je voda fantastičnog kvaliteta.

- Verujemo i odgovorno tvrdimo da naš sir nosi sve epitete organskog proizvoda, međutim biće potrebno i 2 godine da bi on i formalno postao organski – kaže Škundrić.

Na farmi u Zvijezdu, koziji sir se proizvodi na tradicionalan način, od nekuvanog mleka. Prvi korak u proizvodnji je sirenje. Kako objašnjava naš sagovornik, da bi se surutka odvojila od grude mleka dodaje se prirodno sirište telećeg želudca, a proces sirenja traje oko 45 dana. Jedini dodatak koji se koristi je so, tako da finalni proizvod ne sadrži u sebi nikakve konzervanse. U procesu proizvodnje ne koriste nikakvu mehanizaciju, jedino je muža mašinska, mada se i tu radi manuelno domuzavanje.

Perspektiva na tržištu

Da bi se proizveo 1 kg kozjeg sira potrebno je od 7 do 10 litara mleka. Jedna koza daje 650-700 litara godišnje, pa se na imanju u Zvijezdu za jednu godinu proizvede do 8 tona sira.

Kako potražnja bude rasla, tako će, kaže Škundrić, povećavati i kapacitete. Za slučaj da moraju da krenu u brzu ekspanziju, skoro su dokupili još 9 hektara zemlje. Ove godine, nadaju se izvozom aranžmanu, što će zahtevati dodatan broj muznih koza, pa i izgradnju još jednog kozarnika.

- Pretpostavka je da svake godine tržište kozjeg sira u Srbiji povećava obim za nekih 5%, što nije zanemarljivo. Sve više restorana uključuje u svoj asortiman kozji sir, a oni najelitniji već imaju razne specijalitete sa kozjim sirom, koji su u rangu sa ponudom najboljih restorana u Parizu. Ljudi u Srbiji shvataju koliko je kozji sir zdrav, ali i koliko ukusan može biti ukoliko se aranžira i servira na pravi način.

Trenutno "Kozak" možete probati u restoranima "Madera", "Kalemegdanska terasa", "Vatrenka", "Vule Vu", "Crowne Plaza Hotel" u Beogradu, "Boss" u Subotici, RTB klub u Boru. Uveliko traju pripreme za ulazak u maloprodaju, a prvo pojavljivanje na rafovima očekuju već u junu ove godine.

Vode se razgovori i sa potencijalnim partnerima iz inostranstva.

- Italijani i Nemci ali i zemlje u okruženju su pokazali interes da ulažu u ovu granu naše privrede i u ovu kategoriju proizvoda u čemu vidimo šansu da zajedno sa njima nastupamo pre svega na tržištima zapadne Evrope, ali i Rusije, kao i tržištu Turske i nekih arapskih država.

Pod brendom "Kozak" na tržištu bi uskoro trebalo da se nađu i drugi proizvodi od kozjeg mleka - jogurt, surutka, namazi, a u planu je i proizvodnja belog kozjeg sira u maslinovom ulju.

- Osim toga, cilj nam je da proizvedemo i plasiramo i druge zdrave proizvode sa našeg podneblja - med, džemove i sl, ali to je nešto što će biti ostvarivo tek iduće ili 2016. godine.

Cena u rangu kvaliteta

Maloprodajna cena kozjeg sira na našem tržištu kreće se od 1.500 dinara pa naviše. U drugim zemljama minimalna cena je oko 15 EUR po kilogramu, dok je uobičajena cena oko 25 EUR za kg.

Škundrić kaže da je srpsko tržište specifično jer postoji jedan broj proizvođača, farmera, koji proizvode kozji sir koji zapravo to i nije.

- Oni koriste oko 70% kravljeg i 30% kozjeg mleka (koje je često lošeg kvaliteta) da bi napravili sir. Taj sir može da se nađe na nekim pijacama, pa čak i u radnjama zdrave hrane, i to po cenama od 600 ili 700 dinara za kilogram. Za male farme to je čak manje i od proizvodne cene kozjeg sira.

Veleprodajna cena "Kozaka" je 1.200 dinara za kg.

Izvor zdravlja

Proizvodi od kozjeg mleka izuzetno su zdravi. U Rusiji se, čak, po preporuci tamošnjih naučnika, radi na tome da se svi kozji proizvodi proglase za lek. Razlika u odnosu na kravlje mleko, ogleda se u sastavu i kvalitetu.

Kozje mleko ima mnogo manje masnoća, a i masnoće koje sadrži nose pozitivan holesterol HDL, za razliku od masnoća u kravljem mleku koje sadrže više negativnog LDL holesterola. Kozje mleko sadrži i mnogo više proteina, vitamina B i drugih hranljivih sastojaka. Nema glutena i laktoze, tako da ga organizam brže i lakše vari.

Po svom sastavu, kozje mleko je najsličnije majčinom mleku.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekonomija poljoprivreda