Narod starog vlaha čuva uspomenu na majora Mihaila Ilića, komandanta Druge užičke brigade, koji je poginuo u 32. godini.

I OVOG proleća seljaci su u Kalipolju, po visovima Javora i Čemernice, izoravali kuršume iz Javorskog rata, operacija Ibarske vojske na ovoj planini, kojima je 1876. godine započeo rat Srbije za nezavisnost i pomoć braći koja su stradala pod jarmom Turaka.

Kad se u selima na Javoru i okolini okupe ratari, i drvoseče i rabadžije, započne pesma: „Oj, Javore, ne treba ti kiše, junaci te krvlju natopiše, nema mesta, ni kamena tvoga, da ne čuva junaka jednoga“! Krene i pesma „Oj, Iliću, drugi Obiliću“, pa „Puče puška sa javorskih gora...“

Narod je podigao najlepši spomenik - pesmom kroz sabore i svetkovine pronosi slavu javorskih junaka i majora Mihaila Ilića, Jagodinca, kamandanta Druge užičke brigade. Poznat je po odbijanju naredbe komandanta Ilije Čolak-Antića o povlačenju sa graničnih položaja i pružanju otpora Turcima u Prilikama ili ispred Požege, a možda tek na planini Jelici...

- Ako Mučanj izgubimo, onda smo izgubili ceo Užički okrug. Ja Mučanj ne dam. Turci mogu Mučanj zauzeti samo preko mene mrtvog! - planuo je major Ilić u štabu Ibarske vojske u Katićima u noći 22. i 23. avgusta 1876. godine.

U trenucima bežanije, major Ilić je sa delom kamandanata organizovao odbranu prirodnih tvrđava Čemernice i Mučnja. Na „vratima Srbije“ utvrdio je šanac, razmestio vojsku i zapovešću i ličnom hrabrošću - ušao u legendu.

Svedok ovih događaja, Mita Petrović, navodi u „Ratnim beleškama“ reči majora pred odsutni boj na Čemernici:

- Mi se moramo ovde boriti na život i smrt. Od završetka ove borbe zavisiće sudbina ne samo Kušića, no Ivanjice, Arilja, Požege, jednom rečju cele Srbije... Među vama ja ću biti, ja vas neću izneveriti. Ako bih pokušao da odstupim i da vas izneverim, pucajte na mene i ubijte me...

Dok su na rukama majora Ilića izdisali junaci, neka osobita, ratna sreća, bila je na njegovoj strani: potporučnik Sima Petrović, koga je major poslao da čuva Mučanj, udario je na Turke s leđa. Krvava borba je vođena do kasno u noć, a napadači su se dali u bekstvo prema Javoru, ostavljajući i telo Ali-paše na Klancu.

Želeći da iskoristi borbeno raspoloženje vojnika, Ilić je u zoru 24. avgusta preduzeo napad na Javor, za koji je govorio da je kukavički izgubljen. Ilić je Užičane podelio u dve napadne kolone i sa drugom krenuo na Jankov vis.

Sprečavajući da Turcima stigne pojačanje, kad je uvideo da mu izostaje pomoć poljske baterije, krenuo je kroz kišu kuršuma u odsudni juriš da zauzme utvrđenje.

- Vojnici, za mnom! Pobeda je na našoj strani!- viknuo je sa podignutom sabljom u ruci.

Užasno jaka vatra kosila je hrabre vojnike, a jedno zrno pogodilo je u grudi komandanta brigade. Telo ratnika hrabrog srca vojnici su sklonili u šumu, pa je istog dana preneto u Užice, da bi 27. avgusta 1876. bilo sahranjeno kod Crkve Svetog Marka u Beogradu, u grobnicu koju je lično poklonila kneginja Natalija.

SABOR KRAJ SPOMENIKA

U NEDELjU pred Vidovdan na visu Javora se decenijama održava narodni sabor u slavu i čast majora Ilića i javorskih junaka. Njima je ovde, dobrovoljnim prilozima 1907. podignut beli mermerni spomenik. Za crkvu posvećenu svim srpskim mučenicima, koji život položiše za veru i otačastvo od Kosova do današnjih dana, u nedelju, 22. juna, biće osveštano zemljište, koje su braća Despot i Desimir Bojanović, iz sela Kušići, darovali manastiru Mileševa.

PRIČE I PESME

ZBOG svojih ratnih podviga i junačke smrti u 32. godini, majora Ilića u uspomenama čuvaju priče i pesme naroda celog kraja. Pamte ga i strune gusala: „Osta junak večito na straži, ispod visa koji mu najdraži - čuva Javor i šance Voždove, Starom Vlahu motri na drumove“.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

tradicija