Visok stepen zagađenja Uvačkog jezera, ali i opasnost da se poveća količina algi koje se u njemu nalaze, mogle bi da uzrokuju masovni pomor riba u najvećoj akumulaciji pitke vode na Balkanu.

Voda u Uvačkom jezeru polako dostiže visok stepen zagađenja, što može izazvati masovni pomor riba. U Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”, u okviru koga se nalazi i ovo jezero, strahuju za sudbinu ove akumulacije vode, koja se smatra najvećom na Balkanu.

Agencija za zaštitu životne sredine objavila je preliminarne rezultate ispitivanja vode u akumulaciji Uvac i oni pokazuju da je voda znatno zagađena. Njen ekološki kvalitet je III i IV stepena, što znači da je u rasponu od umerenog do slabog.

- Akumulacije, kao potencijalni izvori za vodosnabdevanje, treba da imaju bolji ekološki potencijal. Utvrđen je konstantan priliv zagađujućih materija koji u akumulaciju dospevaju rekom Vapom. To se odražava na veliku produkciju algi – navodi Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Kako dodaju nadležni u ovoj Agenciji, osim rekom Vapom, kojom zagađena voda konstantno dospeva u Uvac, organske materije koje zagađuju akumulaciju dospevaju u nju i spiranjem sa okolnih obradivih površina.

U akumulaciji Uvac primećena je i povećana eutrofizacija, odnosno preterano razmnožavanje algi zbog čega voda može da “procveta”. Velika količina algi, u krajnjem slučaju, može da izazove masovni pomor riba, pošto alge crpe sav kiseonik iz vode.

- Alge postoje u svakom jezeru, u Ženevskom, Bodenskom, ali neka jezera nikad ne “procvetaju”. Međutim, ako ne bude bilo nekih ozbiljnijih padavina, sa tim stepenom zagađenja, u maju-junu, kad bude toplije vreme može da se dogodi “cvetanje” algi. Osim toga, vodostaj je nizak, a samim tim je i zagađenje veće – kažu u Specijalnom rezervatu prirode “Uvac”.

U ovom rezervatu navode da je mnogo bolje sprečiti ovu situaciju, a najbolje rešenje, tvrde, bilo bi povećanje vodostaja ovog jezera. Osim problema sa algama, činjenica je i da se u Uvačko jezero ulivaju i fekalne vode.

- Već 30 godina, kanalizacija kompletne opštine Sjenica se uliva u Grabovicu, iz nje u Vapu, koja se uliva u Uvačko jezero. U Vapu se ulivaju i otpadne vode prehrambene industrije, najvećih oganskih zagađivača. U Vapu i rudnik uglja ispušta jamsku vodu. Za ugradnju kolektora za prečišćavanje fekalne vode potrebno je oko 3 miliona evra, što je zaista mnogo novca – dodaju u ovom rezervatu.

Uvačko jezero nastalo je potapanjem kanjona i pregrađivanjem reke Uvac 1979. godine radi izgradnje hidroelektrane “Uvac”. Jezero je dugo 25 kilometara, a formirano je od reke Uvac i njene pritoke Vape.

Nalazi se u sklopu Specijalnog rezervata “Uvac”, koji je osnovan kako bi se zaštitila najveća kolonija Beloglavog supa na Balkanu. Jezero je bogato raznim vrstama riba, ali ukoliko se zagađenje ne reši, one bi mogle da budu ugrožene.

- Radom ove hidroelektrane država na godišnjem nivou dobija oko 2-3 odsto struje. Međutim, njenim radom, vodostaj se smanjuje, a istovremeno i ugrožava 550 miliona kubnih metara pitke vode. Nivo vode jezera je niži za 25 do 30 metara, a bilo je malo padavina. Kada su pravljene akumulacije planirano je da se odavde ceo Beograd, Kragujevac i deo Šumadije snabdevaju vodom za piće. Sad se postavlja pitanje šta je bitnije – dodaju iz rezervata “Uvac”.

Velika zagađenost Uvačkog jezera, međutim, ugrožava i Zlatarsko i Radoinjsko jezero, drugo i treće jezero po redu u ovoj veštačkoj akumulaciji. Iz Radoinjskog jezera vodom za piće se, uz određeno prečišćavanje, snabdeva i Priboj.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekologija