Roman „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice, dobitnika NIN-ove i nagrade „Meša Selimović“, predstavljen je pre desetak dana u Biblioteci „Jovan Tomić“ u Novoj Varoši. Promocija knjige, koja daje novi pogled na događaje u Prvom svetskom ratu iz vizure modernog pripovedanja u duhu 21. veka, upriličena je u okviru tradicionalne lokalne manifestacije „Dani kulture“.

Ovo izuzetno kvalitetno i posećeno književno veče bila je prilika da se domaći ljubitelji pisane reči bliže upoznaju sa Gataličinim stvaralaštvom, čiji je „Veliki rat“ (publikovan u izdanju „Vulkan izdavaštva“) ovih dana proglašen i za najčitaniju knjigu u narodnim bibliotekama u Srbiji, kao i da u godini kada se obeležava 100-godišnjica Prvog svetskog rata možda realnije i iz nekog potpuno drugog ugla sagledaju sve strahote tih događaja s kraja 19. veka, uz opomenu da su stradanja bila masovna i strašna .

- Aleksandar Gatalica nam u „Velikom ratu“ dočarava veliki epohalni događaj ne u meri publicistike i istoriografije već tako da osetimo težinu i boju iznutra. On je kreirao taj svet u različitim širinama i iz različitih uglova. Autor na stvari gleda iz mnogo raznolikih perspektiva, najmanje onoliko koliko ima dominantnih likova, čak 78. Uspeva da dočara i poziciju drugoga, i sa pobedničke i sa poražene strane. Ako autor napiše veliku srpsku epopeju u kojoj Srbi trijumfuju, ali razume i sve druge koji su se u toj epopeji zatekli, i njihove uspehe, bol i patnju, ako prikaže srpskoj kulturi kako pati jedan Turčin, ili šta misli austrijski i nemački vojnik, ili neki Italijan izgubljen na frontu, ako sve to napiše, što je izuzetno teško i zahtevno, onda on nije pisao knjigu da bi ona bila popularna, a i u tome je uspeo, nego da bi bila dobra i izuzetna, pa je tako i uspela, rekao je Aleksandar Jerkov, inače, redovni profesor na katedri za srpsku književnost beogradskog Filološkog fakulteta.

Ugledni književni kritičar je, između ostalog, ocenio i da je Gataličin „Veliki rat“ najbolja potvrda da greše svi oni koji tvrde da Srbi neće da čitaju. Da ih ne zanimaju teme o ratu, da ne žele da čitaju kvalitetne domaće autore. Interesovanje čitalaca, dodao je Jerkov, prevazišlo je i najveća očekivanja , a on lično je imao poverenja da još uvek ima dovoljno „normalnog sveta“ koji prepoznaje dobru knjigu. Za razliku od onih drugih koji upijaju pisanije autora koji to rade isključivo iz komercijalnih, politikantskih, političkih i drugih nepristojnih motiva. „Ovakve knjige kao što je „Veliki rat“ postaju klasična dela srpske književnosti čije vreme nikada ne prolazi. Postojanje takvih dela u vremenu nezdrave i nesrećne situacije u nacionalnoj literaturi, najbolja su poruka da kvaliteta i normalnosti, ipak, ima“, smatra profesor Jerkov.

Pisac je novovaroškoj publici priznao da nije lako slušati pohvale na račun romana „Veliki rat“.

- Književnost je složena umetnost i ne može se od nje očekivati da bude samo medij koji se obraća emocijama, ali kada zaboravimo njenu prvu funkciju, onda smo promašili sve. Zato verujem u umetnost koja se obraća čitaocu tako da on nakon čitanja knjige ne bude isti. Ni ja nisam isti nakon pisanja ove knjige, kazao je Gatalica. On je objasnio da je jedan od razloga što roman ima osamdesetak likova (od kojih 15 glavnih) jeste taj što je hteo da opiše smrt i upokojenje jedne epohe u kojoj bi voleo da je živeo samo da se nije tako grozno završila.

Gatalica je rekao i da su njegovi junaci jako životni, a to „parče života“ udahnuo im je zahvaljujući brojnim dokumentima koje je pročitao. Njegov roman je zato protkan kako dokumentarnošću tako i fantastikom jer sam autor smatra da je misija književnosti da napravi i jedan novi svet koji je drugačiji, čudesniji i sadržajniji od nevesele i sive stvarnosti. „Pišući ovaj roman gotovo pune četiri godine, otprilike i koliko je trajao veliki rat, sabrao sam sva svoja iskustva i znanja. Sve što sam umeo i znao, uložio sam u ovaj roman. I zato sam beskrajno srećan što je najveći napor mog života krunisan najvećim književnim nagradama. Verujem u književnost u kojoj se pisac muči, a čitalac uživa“, istakao je Gatalica uz zaključak da umetnost i postoji radi publike i da je promociju u novovaroškoj Biblioteci doživljava kao „poziv na čitanje“.

Osim odlične posećenosti i izuzetnih književnih stvaralaca, predstavljanje romana Aleksandra Gatalice, ostaće upamćeno i po zanimljivim pitanjima domaćih poklonika književnosti, koji su želeli da saznaju više o motivima za pisanje ovakvog romana i izazovima sa kojima se u tom radu pisac suočava. Organizator promocije je Biblioteka „Jovan Tomić“, a inicijator ove književne večeri bila je direktorka Nera Čović, koja je, tom prilikom, gostima uručila prigodne poklone, u saradnji sa gradskom galerijom „Kvadratura kruga“.

Heroizam i kukavičluk

- Srpski pisci su očigledno imali neki problem sa Prvim svetskim ratom. Za period od jednog veka, na temu velikog rata napisano je svega desetak dobrih knjiga. Pogibelj i heroizam običnog vojnika bili su toliki da niko nije smeo da progovori o, na primer, kukavičluku ratne srpske Skupštine. Nakon 1945. i taj heroizam je relativizovan, pa nova dela o velikom ratu u prvi plan ponovo stavljaju samo heroizam. Reklo bi se da je ta epoha široka magistrala za veliki roman, ali nije tako. Jer on mora da ima i ironiju i patos, i život i smrt, i ljubav i pogibiju, kao i heroizam i kukavičluk, ovako je Aleksandar Gatalica prokomentarisao nedovoljno obrađenu temu Prvog svetskog rata u srpskoj književnosti.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

kultura