Na spomenik vojvodi Petru Bojoviću, na istoimenom trgu u Novoj Varoši, u ponedeljak 20. januara, na 69. godišnjicu smrti slavnog vojskovođe, vence su položili predstavnici Udruženja potomaka ratnika 1912-1920, vojvodinih zemljaka iz grada na padinama Zlatara i rodnih Miševića, direktori, profesori i đaci obrazovnih ustanova, kao i delegacija opštine Nova Varoš, predvođena predsednikom Dimitrijem Paunovićem i prvim čovekom lokalnog parlamenta Branislavom Dilparićem.

Uz odavanje pošte komandantu Prve armije u proboju Solunskog fronta, učesniku šest oslobodilačkih ratova Srbije, istaknute su zasluge u odbrani otadžbine junaka Drinske divizije i četvrtog pešadijskog puka, kao i ratnika koji su za navek ostali u „plavoj grobnici“ Jonskog mora. Sa par prigodnih reči u slavu vojvode Bojovića, skupu na gradskom Trgu obratio se najpre Radovan Vranešević, predsednik lokalnog ogranka Udruženja potomaka ratnika 1912-1920., a potom i predsednik novovaroške opštine Dimitrije Paunović, koji je ocenio da se srpsko društvo i zavičaj nisu u dovoljnoj meri odužili slavnom vojskovođi za sve što je uradio za svoj narod i otadžbinu.

U Prvom balkanskom ratu, Petar Bojović bio je, inače, načelnik Štaba Prve armije od oktobra 1912 . godine. Istakao se tokom Kumanovske i Bitoljske bitke, posle kojih je dobio čin generala. U Drugom balkanskom ratu nalazi se na mestu načelnika Štaba Prve armije koja je odnela pobedu u bici na Bregalnici, a posle rata bio je komandant trupa Novih oblasti na Kosovu i Makedoniji. Tokom Prvog svetskog rata obavlja dužnost komandanta Prve armije i, između ostalog, učestvuje u završnim operacijama Cerske bitke.

Nakon rata postao je komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920 . godine. Imenovan je načelnikom Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS u martu 1921. godine. Sledeće 1922. je penzionisan. Vraćen je u službu 1941. i postavljen za Vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije. Tokom Aprilskog rata postavljen je za pomoćnika vrhovnog komandanta kraljevske jugoslovenske vojske, mladog kralja Petra II, a posle kapitulacije vojske bio je u kućnom pritvoru u Beogradu sve do kraja rata. Po oslobođenju Beograda uhapsila ga je OZNA. U pritvoru je mučen, pa zatim pušten, a ubrzo potom je i preminuo.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

varošani tradicija