Beloglavi sup, još u srednjem veku nazvan „kraljevska ptica“, odavno je retka i vrlo ugrožena vrsta a stručnjaci u Specijalnom rezervatu prirode Uvac se odnedavno o njemu brinu na najsavremeniji način.

Specijalni rezervat prirode „Uvac“, koji se prostire na razmeđu opština Nova Varoš i Sjenica, na obodima Peštera i Zlatara, u jednom od najvećih staništa beloglavog supa u svetu, sa preko 600 jedinki, uveo je sistem mikročipovanja po kome će znati svakog trenutka gde se koji beloglavi sup nalazi. Nekoliko beloglavih supova iz Specijalnog rezervata prirode „Uvac" kod Nove Varoši, neko vreme imaće ugrađene specijalne mikroodašiljače, pa će se satelitskim putem pratiti njihovo kretanje.

Prostor Srbije i Balkana, za ovu pticu neverovatne lepote je mali, pa orlovi iz kanjona Uvca u svojim kretanjima dospevaju do Izraela, Estonije, Turske, Poljske, Crne Gore, pa čak i do Jemena na Arabijskom poluostrvu, ali bivaju vraćeni „svojoj kući“ u rezervat „Uvac“. Kako kažu u rezervatu, u ovom naučnom projektu savremena oprema će pomoći ornitolozima da proniknu u tajne kretanja ovih orlova i da mapiraju lokalitete koji su najoptimalniji za život ove vrlo korisne vrste, poznate kao čistači prirode.

- Da bi došao do hrane, beloglavi sup dnevno preleti i stotinak kilometara, vrlo je teško obezbediti njihovu potpunu zaštitu na širem području i oni su veoma ugrožena ptičja vrsta. Praćenjem njihovog kretanja dobićemo jasnu sliku o lokalitetima koji pružaju idealne uslove za njihov život - kaže ornitolog dr Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković“ iz Beograda.

Ovi visokoletači dosegnu visinu i do tri hiljade metara, jedreći na toplim vazdušnim strujama prelete i po 3500 kilometara daleko od svojih gnezda u kanjonu Uvca kod Nove Varoši. Od kada je Srbija 1992. godine zvanično proglasila zaštićena gnezdilišta orlova beloglavog supa, njihov broj je porastao sa deset parova na 600 jedinki. Najznačajnija kolonija je u kanjonu reke Uvac kod Nove Varoši, manje su Mileševka kod Prijepolja i Trešnjica kod Valjeva, a ova vrlo korisna i lepa ptica ne ubija svoj plen i hrani se samo lešinama, rekao je dr Marinković.

On je napomenuo da je od četiri vrste lešinara koje su nekada živele na prostoru Srbije, izumiranje za sada izbegao samo beloglavi sup, koji je u našoj zemlji oduvek smatran za kraljevsku pticu. Prema njegovim rečima, ovaj orao nalazi se na grbovima srpskih kraljevskih porodica Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića, stilizovani prikazi su i na rozetama manastira Žiče i Ljubostinje, našao se na američkim i drugim grbovima u svetu, a u Egiptu ima status svete ptice.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekologija beloglavi sup