U šumama na Zlataru, Murtenici, Smudinogama i Bosanju u opštini Nova Varoš  ekstremna suša je u poslednje dve godine uzela veliki danak, zbog čega su šumari bili prinuđeni da u sanitarnim sečama uklone čak 11.500 kubika suvih i obolelih četinara.

Šteta je ogromna, a u nadležnoj inspekciji tvrde da radnici lokalnog  Šumskog gazdinstva čine sve da suzbiju i propratnu pojavu štetnih insekata koji prete i zdravim stablima. Problem je međutim, što su čitavi šumski kompleksi pod višedecenijskim sudskim sporom oko vlasništva, zbog čega u njima nije dozvoljena bilo kakva seča, pa čak ni obolelih stabala.

- U državnoj šumi Kamalj, u okviru gazdinske jedinice Bosanje, u tri odeljenja površine oko 106 hektara, zbog spora sa meštanima  već 20 godina nije u mogućnosti da se redovno gazduje i vrši sanitarna seča. Ovde propada na više hiljada kubika građe koja bi trebala da se ukloni jer predstavlja leglo biljnih bolesti i štetočina. Zbog nerešeninih  imovinskih odnosa ugrožene su i visoke šume na 263 hektara u gazdinskoj jedinici „Plandište“ kod škole u Akmačićima– kaže republički šumarski i lovni inspektor Milorad Kaličanin.

U državnim šumama tokom 2012. godine u sanitarnoj seči uklonjeno je 3.467 kubnih metara, a lane 4.197 kubika obolelih i suvih četinara, od čega su 70 odsto smrče ,a ostalo stabla jela. Od oko 8.000 kubika građe oborene u privatnim šumama gotovo polovina je posečena iz saniranih razloga i otpremljena na strugare i u pogone za proizvodnju peleta. „Zeleni rudnici“  zauzimaju 44 odsto teritorije i najveće su blago opštine Nova Varoš,  a stručne analize pokazuju da su ekstremne klimatske prilike glavni krivac za sušenje šuma u ovom delu Srbije.

- Jači intenzitet sušenja u privatnim šumama je na području katastarskih opština Jasenovo, Ojkovica, Burađa i Kućani, ali je i u njima teško izvršiti bilo kakve intervencije zbog neraščišćenih imovinskih odnosa. Za sanitarnu seču neophodno je dobiti saglasnost svih suvlasnika parcela, ali to često nije moguće  iz razloga što veliki broj njih živi na strani, a neki i u inostrnstvu – kaže inspektor Kaličanin.

Zima je pre dve godine, podseća Kaličanin,  bila sa vrlo malo padavina, a leto 2012. godine sušno sa gotovo ekstremnim temperaturama u vrlo dugom vremenskom intervalu.

- Zbog male količine vlage u zemljištu i dugotrajne suše četinari su pretrpeli stres. To je za posledicu imalo opadanje njihove fiziološke kondicije , što je glavni razlog za sušenje ali i pojavu sekundarnih štetnih insekata, odnosno sipca potkornjaka, kao  i fitopatogenih gljiva – kaže šumarski inspektor Milorad Kaličanin.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

ekologija