Овде се, све су прилике, делија Увац одмарао пре него што су му побили брану у срце. Сада у дивљини на Златарском језеру уживају ретки пецароши, кампери, викендаши, чамџије...

Пуљци са околином и заливима су једна од оних оаза на Златарском језеру у којој застаје дах од мира и дивљине. Овде се зацарила тишина и само се она чује...

Слика крајолика са Пуљака нема или су реткост у проспектима и туристичким водичима. Објективи и ТВ камере не виде ову лепоту од неких сурих меандри...

Овде се, све су прилике, делија Увац одмарао пре него што су му побили брану у срце. Застајао је, после хука низ клисуру, да окрепи душу. Или, можда, да сачека нове трупце јапије, што су је сељаци тискали са Метаљке, да их, низ брзаке и преко вирова, понесе у Кокин Брод.

Златарско језеро, лепота крајолика у клисури Увца (foto: В. Јоксимовић)

На једном од приступачних, а најужих теснаца у клисури Увца, између Дебеље и Вилова, у води се огледа пешачки, жичани мост, дуг 114 метара. Подигнут је почетком шесдесетих година прошлог века, баш изнад старе дрвене ћуприје, преко које је водио пут од Нове Вароши према селима Јавора и Чемернице...

Ретко ко крочи на мост: куће мештана су подалеко или су запустеле, још увек је мало викендаша и кампера, тек по који пецарош или ловац...

За посетиоце овде није беспуће, бар на левој обали (гледано низводно, речним током), до које води солидан пут, лани прокрчен и утабан, у засеоку Думбловићи. А преко моста, на застранке и кривине, некад су у сустопицу ишли каравани коња преко Прага и Росуља. Стазу одржавају ловци и кажу да Резерват „Увац“ има план да је прокрчи до чесме и ловачке чеке, те Савине столице и Видиковца на ободу клисуре. Дотле се, из другог правца, стиже из засеока Аничићи и Стојићи.

Нема га у туристичким проспектима, Гујанички залив

Коју стотину метара узводно од моста је стена са крстом као подсећање да је под водом остало старо култно место, темељи цркве и гробље знаних и незнаних....Кад се мине Гујанички залив, клисура, опет, под своје узима језеро...

Лепота и дивљина Пуљака је, као и оно велико водено огледало на ушћу Тисовице у Увац, између Синца, Криводола и Смудинога, магнет за оне што ових дана траже локације од по два-три хектара и коју стару кућу у некадашњем међуречју, а сада на полуострву.

Аутор: Драгољуб Гагричић