Памте се и препричавају анегдоте са градње хидроцентрала на Увцу. Затирање теренаца и коза. Пушком укочио ваљак. Желбе да добијају мрвице од „златних капи“ и киловата: „Увац ради, Београд се гради!“

Кад  би се суботом увече зачула песма  од Кокиног Брода,  знало се да то кући  у села Старог Влаха долазе градитељи  тунела кроз Китоњу и брана на Увцу. Жене би, причало се,  одмах  успављивале  децу и на  вериге, изнад огњишта,  качиле  бакрач воде за измивање и спремале постељу. Једном приликом, видећи да се пуши вода, муж уморан и припит,  још с врата повика жени:

 – Пристави качамак!

У међуречју Увца и Лима и околини  и после више деценија од градње  хидросистема на Увцу  још се памте и препричавају догодовштине и анегдоте о неимарима,  који су изменили земљопис краја.

Минер Мутавџић, звани Лапић из Сеништа, по повратку из треће смене  свратио код познаника, а послужење мало касни.

– Донеси ту ракију или ми дај сито...?! – повика домаћину

– А што сито?

– Дрхте ми руке, да ти помогнем сијати брашно...

У време насипања бране ХЕ „Кокин Брод“ донета је  одлуку да се укине теренски додатак мештанима, који су путовали из околних села, а 

да остане службеницима и  инжењерима. Једини члан Радничког савета од мештана Иван Вићевић, звани Јашар, у брк је скресао   Мишу Радивијевићу,  директору градње:

– 'Оћете нас сељаке и раднике да затрете, к'о што сте козе утрли...!

Неимари изменили земљопис Старог Влаха

На градилишту ХЕ „Потпећ“ мангупи у свитање покрену ваљак. Уплашени стражар „Хидротехнике“, Јован Лапчевић, из Рутоша,  није знао да угаси машину, па са упереном пушком М-48 излети на пут Нова  Варош – Прибој  и зуастављајући пун аутобус, нареди возачу:

–  Искачи и кочи ваљак, оде у Лим...!

 У селима којима је највеће, Златарско језеро, потопило њиве, шуме, ливаде и изворе,  сељацио су се жалили да су остали заточеници језера. Једном приликом је представник „Лимских ХЕ“ нашироко објашњавао шта је све изграђено захваљујући преграђивању Увца.

Рабаџије из корита Лима извлачили шљунак

– То је мало према лепоти и благу које смо изгубили...?! – прекиде га један од последњих становника Трудова. – Језера су поделила Општину на два дела, села остала у беспућу... Ево, годинама добијамо само мрвице од киловата струје...? – Увац ради, Београд се гради..,!

Оптужен да је провокатор и да узнемирава јавност,  сутрадан се у станици  милиције бранио:

– Само сам обавештавао народ! Први агрегат у ХЕ "Бистрица" пуштен је у рад  23. јануара 1960. године. Са турбине првенца на Увцу струја је потекла - право за Београд...!

Група Bарошана расправља у ресторану „Златар“ што су недуго после градње на левку (уливној шахти) бране ХЕ „Увац“ у Растокама отклањани пропусти градитеља.

– Није примењен фактор У! – огласи се стари инжињер Радомир Лале Ђековић.

Загледају се они, думају шта би то могло бити, кад ће Лале:

– Видите, бране у Кокином Броду и Радоињи: све стоји као саливено! Онда је сваки десети међу грађевинцима био Удбаш, а није се знало кад стиже контрола из Београда...?!

На градилишту ХЕ Увац на Растокама

Грађевински радник Драгољуб Зорић, Бабан, сиромашак из Кокиног Брода, никад у електрану није ушао блатњаве обуће, већ је чизме изувао испред, говорећи: 

– Нећу да блатим кућу из које љеба једем..! 

Када му је на прослави  „Лимских  ХЕ“ додељена захвалница, а једном директору новчана награда, предложио му је трампу пред званицама.

– Ево вама ово директоре, а мене дајте паре!

Кокин Брод - насеље у котлини, на левој обали Увца, градилиште бране

Памет се не купује  

Златиборац Станоје Бућић, звани Бућа, комерцијалиста у „Лимским ХЕ“, знао је да често на земљу спусти мудроване и бунџије, самоуправљаче: 

– Могу да ти повећам плату, помогнем око стана, да добијеш боље радно место... Позајмићу ти и паре, знам да ћеш вратити. Једино не могу да ти помогнем за памет. Tо се не купује...!

Заточеници - села у залеђу Златарског језера у беспућу

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

anegdote he uvac