Камена казивања ратника - Летопис чува од заборава

Спомен-плоча на школи у Јасенову – рад сликара Михаила Миловановића Спомен-плоча на школи у Јасенову – рад сликара Михаила Миловановића

Два пароха - Благоје Шишаковић, из Доброселице и Ђорђе Поповић, из Кућана, сачували податке оо изгинулим ратницима доборселичке и негбинске парохије

Успомену на прошлост и претке у Негбини чува спомен-плоча испод трема на улазу у цркву Св.Јована Крститеља у Негбини. У мермеру, испод грба са крстом и рељефним ликовима ратника и натписа „Општина негбинска својим јунацима палим за слободу и уједињење 1912 – 1918“ - уклесано је 155 имена мештана села Бурађа, Кућани и Негбина.

- Спомен-плоча, рад рад академског сликара Михаила Миловановића (1879 -1941) из Ужица, најпре је била на дрвеној конструкцији у порти док 1936. године, уместо старе, није подугнута нова црква, по пројекту архитекте Коруновића – истиче Зорица Златић Ивковић из Музеја „Старо село Сирогојно“, истраживач прошлости и културно-историјских споменика.

У књизи „Златибор 1912-1918“ Милисав Р. Ђенић истиче ревност двојице свештеника: 

- Парох Благоје Шишаковић, родом из Доброселице, у летопис доброселичке цркве унео је и спискове изгунулих ратника из села Доброселице, Стубла и Драглице.Пошто ни у једном поменутом селу не постоје никакво спомен обележје, овај угледни свештеник је 1938. године штампао сепарат у коме је, поред изгинулих ослободилаца, дао и исцрпне податке о месту и времену њихове погибије. Парох Ђорђе Поповић, родом из Кућана, у летопис негбинске цркве такође је унео комплетне и сређене спискове изгинулих ратника из Сјеништа, Негбине, Кућана, Бурађе и једног дела Јасенова и Ојковице – пише Ђенић.

ПАРАСТОС НА ВИДОВДАН

Тип и величина штампаних слова у фреско техници, боја којом су исписана и посвета: „Спомен изгинулим и умрлим борцимау ратовима од 1912 -1918 г.“ готово су идентични у црквама у Буковику и Штиткову. У оба случајаја, према тврдњи истраживача Бошка Копуновића, аутор је Коста Марковић - „Нишлија“, како је и оставио траг у буковичкој цркви овај предузимач и градитељ школа у овом крају.

„На Петров – дан 1928 године“, према запису у малтеру, завршено је исписивање на јужној страни наоса и освештање 68 имена мештана Буковика и Љепојевића, који су погинули или умрли у току два балканска и Првог светског рата као комити и редовни и мобилисани војници или као жртве терора у време аустроугарске окупације. Зуб времена учинио је своје, па су избледела имена ратника пренета на белу мермерну плочу пре две године.

Влага нагриза имена родољуба - црква у Штиткову Влага нагриза имена родољуба - црква у Штиткову

На зиду између наоса и припрате цркве Благовештења у Штиткову уписано је 107 имена из пет села – Штиткова, Божетића, Тисовице, Дебеље и Горњег Трудова. Због деловања влаге – малтер и текст су на дну записа тешко оштећени, па је само очуван део натписа „На Видовдан 192... године“. Посредни подаци указују на наприближније време израде – 1926. година, када је завршена градња школске зграде, а црква је у три наврата поправљана – од 1921. до 1927. године. Познато је да се на Видовдан у српским црквама служио парастос ратницима „од Косова до данашњих дана“.

РЕЉЕФНИ ПРИКАЗ РАТНИКА

На згради Основне школе „Вук Стефановић Караџић“ у Јасенову, изнад 47 имена палих ратника из села Ојковице и 23 из Јасенова - уклесан је двоглави орао са круном и старим српским грбом и записом: „Бесмртни великани 1912-1918. општине Јасеновачке“, док је на трећој мермерној плочи рељефни приказ ратника.

- Ово знамење је, као и слична у више места ужичког краја, радио сликар Михаило Миловановић – каже Славица Стефановић, виши кустос Музеја у Ужицу, истичући да је поводом откривања плоче свештеник Милан Смиљанић (1891-1979), из Сирогојна, записао да је „сиромашна и малена општина јасеновачка, која броји једва око 150 домова, дала је у ратовима 126 најбољих синова својих“.

- На свечаности поводом освећења плоче у Јасенову било је доста света из околних села. Из Београда, као изасланик Њ.В. Краља дошао је мајор г. Масаловић. Изасланик Минстарства војног био је пуковник Драгиша Г. Ковачевић, командант 4. пешадијског пука У име грађана општине јасеновачке присутне је поздравио њен председник, Милан Шуњеварић - записао је прота Смиљанић.

Свечаност је присуством и плотунском паљбом увеличао један одред војника 4. пешаријског пука из Ужица, прослављене јединице под чијом заставом се борио највећи број Златибораца и ратника околних села.

Захваљујући труду Милана Бјелића Роба, у дворишту школе рутошке 4. октобра 2014. гоодине откривена је плоча у спомен 46 палих „и осталим непознатим“, уз поруку „Слава јунацима села Рутоши 1912 -1918“.

(Наставиће се)


КО ЈЕ ПЛАТИО – УПИСАЛИ ИМЕ?!

Разлику у броју ратника које помиње прота Смиљанић и имена уписаних на плочи постављеној 1926. године, када је саграђена школа у Јасенову, као и велику сенку која је пала на ову светковину, у књизи појашњава Милисав Р. Ђенић. 

- Требало је да спомен-плоча од заборава сачува све јунаке који дадоше животе за слободу свога народа и да буде понос села и његових мештана, али није било тако. На плочу су уписана само имена оних ратника чије су породице дале прилог од сто динара. Да би ушли у историју Јасеновчанима није било довољно што пролише крв и дадоше животе. Требало је то и новцем платити...

Аутор: Драгољуб Гагричић

Овај и још много других фељтона и чланака можете наћи у књизи Дозивање предака аутора Драгољуба Гагричића

Oznake: info dragoljub gagričić kamena kazivanja ratnika feljton