Камена казивања ратника - Жуборе чесме крајпуташке

Задужио завичај и Србију - спомен-чесма војводи Петру Бојовићу у Мишевићима Задужио завичај и Србију - спомен-чесма војводи Петру Бојовићу у Мишевићима

Знамења су као она чувена песма бола и наде „Тамо далеко“, у родољубљу искрена и патњи узвишена - треба да нас пробуде, опомену, да нас придигну и покрену из заборава 

У споменичко наслеђе из два балканска и Првог светског рата спадају и спомен-чесме у Радоињи, Дражевићима и Мишевићима, саграђене да крепе намернике и мештане и подсећају на славне претке.

„Ову воду подигоше грађани села Радоиње и Вранеша за успомену свима својим изгинулим и помрлим ратницима од 1912 до 1919“ - натпис је изнад две цеви из којих бију јаки млазеви воде некад посећене чесме у Бјелину, недалеко од старе школе у Радоињи. Тешко је читљив датум, а кажу да је писало 8. септембра 1928. године...

Знамење у селу Дражевићи, између магистрале и пута за Мокреч и Соколову, на ивици некадашњег „варошког“ пута, заиста је необично: изнад чесме, изведене од тесаног камена, уздише се крајпуташ висок око 1,5 метара, са уклесаним ликом Исуса Христа на крсту, војничком пушком и записима да су им најближи 1929. године подигли белег , 

- Јовану и Раду Ракетићу и Милошу и Урошу Дучићу, погунилим 1915. године, а не зна им се гроб, споменик од камена из мајдана Пећине исклесао је Милорад Дучић, познати каменорезац овог краја, испод чијих длета и чекића су и гробнице и белези на гробљима, али и ивичњаци и колобрани дуж путева. Овде, како се говорило “код споменика и липе“, било је састајалиште чобана и младежи, договорало се за изгранке, комишања и друге домаћинске послове. Вода је са извора у кршу, удаљеном 35 метара, доведена лучевим цевима - подсећа Мирољуб Ракетић, који је, уместо старе, засадио стабло липе, а покоси и траву.

У СЛАВУ И ЧАСТ ВОЈВОДЕ

У славу и част војводе Петра Бојовића (1858-1945), у јесен 2002. године подигнута је и 1. новембра откривена спомен-чесма поред пута који силази у Мишевиће, на падинама Златара. Родно село војсковође добило је чесму од тесаног камена на иницијативу др Војислава Суботића, историчара из Београда, у оквиру пројекта градње неколико крајпуташких знамења учесницима Јаворског рата, који је финансирало Министарство за социјална питања.

Испод бронзаног лика војводе Бојовића на плочи су стихови песника Милана Пајевића: Која то мајка од каквог брашна и којег млека подиже војводу ратника, јунака, отхрани Бојовића Петра човека“.

Чесма у Мишевићима подигнута је 57 година после смрти и дугог заборава војводе Бојовића.Светковини откривања су, поред представника Владе и Војске Србије, присуствовали представници организација ратника и челника нововарошке општине, који су истакли да је Бојовић, стратег многих битака и пробоја Солунског фронта задужио завичај и Србију. 

Тада је крај чесме је гуслар Милић Шапоњић први пут певао десетерачке стихове из песме „Војвода Петар Бојовић“, коју је само неколико недеља раније написао епски песник Љубиша Јакшић из Београда, родом из Грахова. Песму је, иначе, ускоро Шапоњић, у издању нововарошког Друштва гуслара „Јавор“, снимио на аудио-касети.

Годинама запуштену и „суву чесму“ (због противљења групе мештана да се прикључи на сеоски водовод) умила је и уредила плато групе земљака из Удружења Нововарошана у Београду у лето 2014. године, поводом 100-годишњице Великог рата.

У АМАНЕТ ОСТАВИЛИ ОТАЏБИНУ

Редови овог фељтона - део сведочанстава о људима и времену у нововарошком крају -посвећени споменичком наслеђу, написани су и да подсете потомке на понегде готово заборављене претке, да опомену и пробуде успаване савести.Намера је и да се подстакну истраживања и да чувари историјског наслеђа коначно поколоне пажњу каменој књизи предака, да се намакну паре за публикације, али и за заштиту и конзерваторске радове на споменицима са етнографским и уметничким вредностима.

Крепи водом, подсећа потомке и чека ограду - чесма у Дражевићима Крепи водом, подсећа потомке и чека ограду - чесма у Дражевићима

Знамења се налази на местима где се лако виде.Отуда нас окамењени ратници немим дозивањем подсећају : „За вас дадосмо животе“. Уз опомену потомству да се не забораве патње и страдања у седмогодишњим ратовима, на њима је и позив: „Српски роде, приђи и реци - Бог да им душу прости...

Крајпуташи су као и она чувена песма песма бола и наде „Тамо далеко“, у родољубљу искрена и патњи узвишена - треба да нас пробуде, опомену, да нас придигну и покрену из заборава... 

Они дадоше животе, сачуваше отаџбину и оставише нам је у аманет.

(КРАЈ)


КУРШУМИ РАНИЛИ БЕЛЕГ

Крајпуташ на чесми у Дражевиићима ранили су куршуми са западне и источне стране..

- Пуцала је усташка патрола 1941. године, са кривине удаљене 300 метара, идући из станице у Бистрици према Новој Вароши и мислећи, ваљда, да је то војник. Касније су, одозго са Ковачице, гађали „нишан“ - преноси сведочења предака Мирољуб Ракетић.

Аутор: Драгољуб Гагричић

Овај и још много других фељтона и чланака можете наћи у књизи Дозивање предака аутора Драгољуба Гагричића

Oznake: info dragoljub gagričić kamena kazivanja ratnika feljton