Нововарошанин одбранио дисертацију „Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини 19. и почетком 20. века“. Прво дело у српској историографији у којој су картографске представе Србије и Старе Србије на једном месту- Први топографски премер Србије урадили српски официри 1881-1895. године.

Жарко Илић (28), Нововарошанин,  истраживач сарадник Филозофског факултета, на катедри за Историју српског народа у новом веку, од петка 24. новембра 2023. године је – доктор историјских наука.

Илић је одбранио докторску дисертацију  „Историјска картографија Србије и Старе Србије у другој половини 19. и почетком 20. века“, урађену под менторством проф. др Данка Леовца. 

– Дисертација је прво дело у српској историографији у којој су картографске представе Србије и Старе Србије представљене на једном месту, објашњени главни правци у развоју српске картографије, приказан трансфер знања који се кроз картографију вршио у научном свету 19. века, али исто тако и дело у којем се на једном месту разматра употреба и значење наведених појмова у периоду Новог века, што је било неопходно за исправно разумевање географске терминологије присутне на картама централног дела Балканског полуострва – наглашава Илић.

Сабирајући бројну грађу,  млади истраживач је први део докторске дисертације посветио анализи географских појмова коришћених на простору Балканског полуострва у периоду Новог века, а који су повезани са географским појмом Србије, и од 30-их година 19. века, са географским појмом Старе Србије, као што су: Србија, Стара Србија, Македонија, Босна, Херцеговина, Горња Албанија / Арнаутлук и Бугарска. Дао је и одговор  на питање на основу којих извора је у географској литератури и картографији ограничаван појам Србије у периоду након нестанка српске средњовековне државности, па све до њене обнове почетком 19. века. Указао је  и како је дошло до формирања географског појма Старе Србије и који су све елементи утицали на повлачење граница овог појма у српској науци, те  на који начин су Срби дефинисали свој етнички простор и под којим утицајима су повлачили границе „српске земље“ или „српских земаља“. 

  Прегалаштвом до доктора историјских наука и одговора под којим утицајима су се повлачили границе српских земаља?

Илић је истраживао како су настајале географске карте,  како су Србија и Стара Србија са одмицањем 19. века, постајале све познатија територија у европској картографији, са посебним нагласком на географским одредницама које су аутори користили за област која је након 1830/1834. године остала ван граница Кнежевине Србије, као што су биле Турска Србија, Рашка, Горња Мезија, Стара Србија. Уз утицаје и карте аустријске, немачке, руске, бугарске, француске и других картографских школа, аутор је пажњу посветио и  развоју српске цивилне и војне картографије.

– Најважнији тренутак у развоју српске  картографије је први топографски премер Кнежевине/Краљевине Србије, који су урадили српски официри у периоду од 1881 до 1895. године – истиче Илић.

Последње поглавље доктората посвећено је етнографским картама, које су угледале светлост дана у периоду од 40-их година 19. века, па закључно са 1914. годином, у оквиру којег аутор указује на њихову политичку позадину, разлоге њиховог појављивања у одређеним временским периодима, поруку које су оне слале, али и веродостојност приказа распореда балканских народа.

Карауле завичаја  

Жарко не пропушта да подсети како су му   прошлост и њена сведочанства још од мали ногу  привлачила пажњу. Део детињства провео је у Горњем Трудову, селу на падинама Чемернице,  које је било на граници Кнежевине/Краљевине Србије и Османског царства све до 1912. Ов де је, каже, често слушао приче и гледао остатке турских караула у пограничним селима. 

– Свакако да је то допринело мојој жељи за упознавањем прошлости и живота наших предака. На љубав према историји утицао је и начин на који су моји професори историје у основној и средњој школи (Зора Гујаничић и Милан Рвовић) приказивали прошлост људског рода. Чини ми се да сам већ од петог разреда био прилично сигуран да ће историја бити мој позив. Велики део основношколског и средњошколског образовања проводио сам у ишчитавању књига које су осветљавале прошлост српског народа, али и оних из других тема светске историје. 

Десетке, па награда 

За четири године  (2014-2018) Жарко Илић је завршио студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 9,84, одбранивши дипломски рад на тему „Поплаве у Кнежевини Србији 60-их година 19. века“. Одмах започете мастер студије окончао је  у септембру 2019. године и за мастер рад „Прве географске карте нововековне Србије“  добио  награду ,,Проф. др Радмила Милентијевић“ као најбољи из области историје.

Са 24  године Илић је упшисао докторске студије историје на катедри за Историју српског народа у новом веку.  У периоду од септембра 2018. до јануара 2020. године био је запослен у Народној библиотеци Србије као водитељ картографског фонда. Од јануара 2020. године запослен је на Филозофском факултету, а учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и аутор је више од десет научних радова на српском и енглеском језику. 

„Стара граница“ и Трудово 

У досадашњем  раду Илић се  дотицао појединачних питања из историје Старог Влаха, посебно у периоду 30-их година 19. века. Писао је о  постављаљу граничне  линије 1834. и селима  која ће и даље  остати у саставу Османског царства и онима која су се нашла  у оквирима српске државе. 

– Планирам да најмање један рад посветим историји села Трудова (раздвојеног 1834) у оквиру којег ће бити указано на све оне тешкоће које је носио живот на граници, али и разлику у развоју оног дела села који је остао у Османском царству и оног који се нашао у Кнежевини, а касније и Краљевини Србији. Чини ми се да се ти процеси могу дефинисати: „једно село – две судбине“ – најављује Илић.

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

žarko ilić