Нововарошки новинар Драгољуб Гагричић сачувао је од заборава народне загонетке Старог Влаха. Стару изреку „једном новинар – увек новинар” поткрепио је ове године и Драгољуб Гагричић, пензионисани новинар из Нове Вароши, својом новом књигом „Старовлашка ризница” са новим анегдотама и први пут штампаним старовлашким народним загонеткама и клетвама. Тиме је неуморни новинарски истраживач себе придружио плејади енигматских поклоника у историји српске загонетке.

– Kао сви млади, као ђак и студент, решавао сам укрштене речи, али када у њима почеше да преовлађују америчка имена и стране речи, смучиле су ми се и баталио сам их, објашњава Драгољуб своју везу са енигматиком. – Али, као новинар сам се најпре интересовао за зрнца народних умотворина и искри живота, пре свега за анегдоте. Временом сам закључио да у то спадају и народне загонетке и клетве, па сам их узгред записивао. Судбина је хтела да сам растао уз шерете, сретао се с њима, заволео их, поклањао им поверење, а они ми разгоревали радозналост према народном говору. Имао сам тако и учитеље и верне сапутнике у новинарском занату и животним (не)приликама, а за поуздане сведоке и видовите тумаче призивао пословице и изреке, кад је требало изрећи суд и поруку и бранити кожу или прећи у контранапад. - додаје.

У „Старовлашкој ризници” налазе се 253 народне загонетке, поређане као код Вука Kараџића по почетним првим словима азбуке. Вукова збирка из 1933.године даје одгонетке на крају књиге, док Гагричић уз загонетку одмах прилаже одгонетку.

Kао на пример:

„Бије те по ваздан, а не видиш га.” (ветар)

„Гамиже, гамиже, кошуљицу надиже.” (млеко)

„Говори без уста и језика.” (перо)

„Два се брата побише, трећег живог родише.” (кремен, чакмак и варница)

„Дрвен трбух, кожна леђа, длакама говори.” (гусле)

Црно семе, бело поље (књига) у Ризници 253 загонетка

Где је Стари Влах

Неће бити сувишно да читаоце Разбибриге подсетимо где је подручје Старог Влаха у Србији. Сам Гагричић га овако представља:

„То је крај где називи планина говоре о суровости живота, а горштаци у тужбалици кажу – „да је Муртеница сиња кукавица, Чемерница црна удовица”, уз шта иде запевање: „Ој, Мучњу мучан ли си, ој, Јаворе јадан ли си, ој, Голијо, гола ли си, тешко нама међу вама”.

Иначе, Стари Влах је део западне Србије, оивичен реком Увац, планинама Златар, Јавор, Мучањ, Чемерница, Муртеница и делом Златибора. Стари Влах се први пут помиње у повељи Стефана Немање манастиру Студеници око 1169. године.

Становници ове области су, и поред тешких услова за живљење, ведри, окретни, довитљиви, способни и истрајни планинци, кадри да се одупру суровостима живота.

Уз све то, не напушта их духовита жица загонетања.

„Живо није, а стално бројке показује.” (сат)

„Изађох на сребрно гувно, ударих у златне свирале, свак ме чу, а нико не виде.” (ветар)

„Једна глава, а сто капа.” (купус)

„Једна поњава цео свет покрива.” (небо)

„Једно име и у води и у гори.” (клен – риба и дрво)

„Kазује много прича, а нема грла ни језика.” (књига)

Kако се чвор везује

Чио и оран за мудровање, Драгољуб Гагричић каже да се и данас у Старом Влаху чује – „време сламу једе и кучине преде, тешко везу на дебелом безу, сто година 99 гроша, хартија и ћуприја све трпе, добра жена слушањем заповеда, плитак лонац брзо кипи, нашла врећа закрпу, сланина се на купусу вари, изгубили рабош од памети, ругала се кука кривом дрвету, није свако дрво за свиралу, једном се руком чвор не везује, не повијај се за ветром који дува, не гледај у туђ чанак, чувај коња низбрдо, а вола узбрдо...”.

Па додаје загонетке:

„Наши другови цео свет оденуше, а себе голе оставише.” (прсти)

„Нит шушну, нит бушну, а у кућу уђе.” (мрак)

„Од ње узимаш, она све већа.” (рупа)

„Одох вамо, одо тамо, састасмо се на пучини пољу.” (каиш)

„Оца нема, мајке нема, а сваког јутра се рађа.” (сунце)

„Пет соба, а само једна врата.” (рукавица)

Објашњавајући разлоге уношења загонетака и клетви у своју нову књигу, Драгољуб каже:

„По својој форми, загонетка је најближа пословици, само ова врста мисаоно-говорне игре, често збуњујућег питања, захтева одговор.”

Пре него што их је он скупио, здружио и објавио, за народне загонетке се поприлично интересовао новинар Љубомир Матовић, који је уз помоћ мештана старовлашког краја скупљао изреке, загонетке и клетве и објављивао их на страницама Златарских новости у првим годинама излажења овог регионалног гласила (1980-1986).

Очувању од заборава овог народног умовања, свој допринос је дао и професор историје и истраживач из Нове Вароши Филип Бјелић. Пишући о њудима и догађајима своје околине, и сам Драгољуб је узгред бележио нове загонетне питалице и изреке које су му познаници саопштавали.

Није сувишно да додамо да је Драгољуб рођен 1949. године у Дебељии крај Нове Вароши, да је завршио српскохрватски језик и књижевност на Вишој педагошкој школи у Ужицу. Радни век је провео као новинар у листовима Полимље (Пријепоље), Златарске новости (Нова Варош) и београдским Вечерњим новостима као стални дописник из Старог Влаха и Полимља.

Kњигу „Старовлашка ризница” (зрнца народних умотворина и искре живота) објавио је 2023.године – замислите! – у организацији Истраживачко -издавачког центра „Стари влах” који столује у стоном Београду.

Зашто ово ради, Драгољуб Гагричић овако објашњава:

„У времену које гаси огњишта и све више смо ‘заробљеници‘ компјутерске и дигиталне технике, полако пресушују изданци и извори народног умовања. Али, не можемо се одрећи и отргнути од народне живе речи, и њених тумача. Оне су зов наших огњишта и колиба, наших кланаца и вртача, каменица и пећина, градина и висова, рудина и лазова, студенаца и врела, воденичишта и ливада, крчевина и омара. Они спајају претке и потомке.”, сматра Драгољуб.

Баш тако: ништа одузето, ништа додато, све прикладно!

Kао што објашњавају ове старовлашке загонетке:

„У једној кући четири срца.” (орах)

„Увек испред тебе, а не можеш да је стигнеш.” (сенка)

„Црно семе, бело поље.” (књига).

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

dragoljub gagričić starovlašlka umovanja zagonetke