Не престајемо да градимо

infoera.rs (Р.Поповић / В.Милановић) 22. децембар 2017. године Економија Туризам Коментари

Омладински и културни центар Омладински и културни центар (foto: С.Милић/ТО Златибор/В.Милановић)

Буџет Општине Чајетина се увећава из године у годину, тако да се и улагања у инфраструктуру увећавају.

Поред изградње сеоских путева улагаће се у изградњу путева у Чајетини и на Златибору, изградњу паркинга, електромреже, расвете, културног центра, а значајна средства опредељена су за повећање туристичког садржаја, каже Арсен Ђурић, заменик председника Општине Чајетина.

Поменули сте да се буџетска средства опредељују и за реконструкцију нисконапонске мреже?

Арсен Дјуриц 2– Иако није у директној надлежности општине, али заједно са Електродистрибуцијом учествујемо у реконструкцији нисконапонске мреже, а све у циљу да људима створимо нормалне услове за живот. Оваква улагања у инфраструктуру су довела до тога да се у неколико великих села број становника повећа, да млади остају, повећава се број деце, а до скоро смо имали тенденцију пада броја становника у свим сеоским месним заједницама. Отворили смо шест вртића у сеоским месним заједницама да бисмо и на тај начин олакшали младим људима живот на селу. Последњих неколико година значајна средства улажемо и у субвенционисање пољопривредне производње, набавку механизације, изградњу објеката, набавку садница, изградњу пластеника, заштитних мрежа, система за наводњавање, регресирања осигурања. Субвенције се крећу од 30 до 40 посто у зависности од категорије становништва и врсте улагања. На тај начин поспешујемо оне који се већ баве пољопривредом да могу да је унапреде, а они који почињу, да то раде на озбиљнији и квалитетнији начин,  да могу да производе у већим количинама и да од тог свог рада пристојно живе. У последње време, запажен је и тренд досељавања људи из околних општина због посла. Тако је у првој половини ове године број становника у нашој општини повећан за 400 што је још један позитиван помак.

Златибор - панорама (foto: С.Милић/ТО Златибор/В.Милановић)

– До краја године завршићемо замену 450 сијалица јавне расвете са лед расветом и на тај начин ћемо постићи велику уштеду у потрошњи електричне енергије до 70 посто, а у одржавању саме мреже – гаранција за сваку светиљку је десет година тако да нема улагања у одржавање. Овај процес замене сијалица ћемо наставити и план нам је да у наредне три године комплетна јавна расвета на територији општине буде замењена лед расветом.

Већ смо се дотакли планова за наредну годину, али шта ће бити најзначајније у путној инфраструктури у наредној години?

– Поред редовног одржавања путева и улица, биће сигурно још два тендера за изградњу нових путева. Као што рекох, радићемо више путне инфраструктуре у делу Златибора са друге стране магистрале који је почео интензивније да се развија, али ћемо радити и путне правце који нису урађени ове или претходних година у Чајетини и у сеоским месним заједницама. Наредне године, свакако настављамо са пројектом изградње гондоле с обзиром да ћемо ове године завршити само једну, пету фазу. Надам се да ћемо у току зиме добити дозволе и за остале фазе и да ћемо наредне године завршити цео овај пројекат. Значајна средства ће бити планирана за улагања у водоводну инфраструктуру. Градићемо велики резервоар од две хиљаде кубика на Златибору, у насељу Тић поље – Влаовина. На овај начин ћемо решити сигурно водоснабдевање и у јеку туристичке сезоне у случају великих хаварија. Пројекат је урађен, у буџету наредне године за то ћемо планирати средства и почетком године планирамо да распишемо тендер.

Да ли је у плану решавање паркинг простора на Златибору?

– У току је израда Студије саобраћаја на Златибору зарад проширења појединих улица, али  и за изградњу нових, као и изградњу гараже на неколико нивоа између пијаца и почетне станице гондоле. Уколико идејни пројекат буде завршен током зиме, тендер за изградњу гараже расписаћемо на пролеће. На овај начин ће бити више места за паркирање. Наредне године би требало да преселимо и аутобуску станицу са садашње локације на плато који завршавамо код кружног тока на уласку у центар Златибора што ће значајно растеретити саобраћај у самом центру.

Златибор - паркинг (foto: С.Милић/ТО Златибор/В.Милановић)

Докле се стигло са градњом Културног центра?

– Могу да похвалим Министарство трговине, туризма и телекомуникација са којим изузетно сарађујемо и од којег сваке године добијамо средства  за изградњу неких инфраструктурних пројеката. Ове и прошле године од тог Министарства смо добили средства за изградњу Културног центра на Златибору.

Омладински и културни центар (foto: С.Милић/ТО Златибор/В.Милановић)

Колико је то средстава?

– Прошле године смо добили 20, а ове године 25 милиона динара, док је остатак средстава определила општина Чајетина. Надам се да ћемо успети да до краја децембра комлетно завршимо грађевинске радове. То је веома значајан мултифункционални објекат који је недостајао Златибору у оквиру којег ће бити сала за позоришне представе и биоскопске пројекције, галерија, простор за библиотеку, још две мултифункционалне сале, неколико канцеларија за омладинска и друга удружења која делују на подручју општине, мањи део смештајних капацитета. Укупна површина је преко две хиљаде квадрата, а укупна вредност грађевинских радова је око 180 милиона динара. Процена је да ће за опремање бити потребно још око 40 милиона динара. У буџету за наредну годину планираћемо средства за опремање и сигуран сам да ће до почетка летње туристичке сезоне цео објекат бити у функцији. На Златибору се организују бројне културне манифестације целе године, али за јесење и зимске месеце нисмо имали адекватан простор за та дешавања. Изградњом Културног центра и тај проблем ће бити решен. Мислим да Златибор као лидер у српском туризму заслужује да има тако један репрезентативни објекат који ће бити урађен по најсавременијим стандардима.

Стопића пећина оборила све рекорде, који су то још садржији о којима се размишља како би привукли још више туриста?

– Осим улагања у инфраструктуру и субвенција у пољопривреди, трудимо се да сваке године уређујемо неки од туристичи атрактивних локалитета у сеоским месним заједницама као што смо то радили у Гостиљу, Сирогојну, Голову, Доброселици и другим селима и да у сваком селу имамо и организовану манифестацију. До сада су многе већ постале традиционалне, Сајам сувомеснатих производа у Мачкату, Сајам ракије у Шљивовици, манифестација у Рожанству „Без извора нема воде“, Илиндански дани у Гостиљу, Петровдански дани у Сирогојну, Вишебој у Јабланици, Дани пастрмке у Љубишу и друге.

Стопића пећина (foto: С.Милић/ТО Златибор/В.Милановић)

– Један од најбољих примера да досадашња улагања дају резултате, јесте, Стопића пећина која је ове године оборила све рекорде по броју посетилаца. За наредну годину планирамо да наставимо њено уређење уз сагласност Завода за заштиту природе. После спроведених истраживања, сада је у току израда пројекта, тако да ћемо у наредним годинама имати још један уређени део пећине, нову салу за посете. Свим овим активностима анимирамо туристе  да посете свако од тих села, али и да им се врате и бораве у њима не један, већ више дана. Желимо да у континуитету развијамо сеоски туризам који доприноси развоју села, а мештанима  квалитетнији живот.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.