Kako zaustaviti pad nataliteta u novovaroškom kraju?

danas.rs ( R. Popović ) 23. октобар 2017. године Друштво Коментари

Nova Varoš (foto: R. Popović)

Nova Varoš polako ostaje bez podmlatka i pored stimulativnih mera države i lokalne samouprave. U njoj se više umire nego što se čuje plač beba.

Na području opštine je u prvih osam meseci 2017. na svet došlo svega 57 novorođenčadi što je najmanji broj u poslednjih nekoliko godina. Beleži se i dramatičan pad učeničke populacije, posebno po selima, te učionicama u planinskim vrletima preti katanac. Kolone Novovarošana koji napuštaju zavičaj sve su duže. Tako se lane zvanično trajno odselilo 252 žitelja zlatarskog kraja, ali su pretpostavke da je taj broj i značajno veći te nas je danas zbog ekonomskih migracija jedva petnaestak hiljada. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, Nova Varoš se nalazi među pet opština u Srbiji sa najnižom stopom nataliteta u Srbiji.

Pitali smo naše sugrađane kako zaustaviti ovakve negativne trendove. Anketirani Novovarošani kao glavne uzroke pada nataliteta navode nezaposlenost, lošu ekonomsku situaciju, nedovoljnu pomoć iz državne i opštinske kase, ali i poremećeni sistem vrednosti.

Anita Ibrović (32), diplomirani politikolog:

- Socijalna nesigurnost, nezaposlenost, nepovoljna ekonomska situacija i intenzivne migracije glavni su uzroci što "rode nose katance". Problem je na nivou države i lokala toliko eskalirao da se umesto borbe za treće ili više dece, vodi bitka za prvo i drugo. Opština i država izdvajaju značajna sredstva za podsticaj rađanja, ali potrebne su i neke druge mere. Recimo, da poslodavci poštuju zakone i ne otpuštaju porodilje po povratku na posao, mladim roditeljima bi bilo dobro obezbediti fleksibilnije radno vreme, da mlade majke ne rade noćne smene, a ne bi bilo loše organizovati edukacije očeva u preuzimanju obaveza oko potomaka. Zbog diskriminacije porodilja nemali broj bračnih parova napušta zlatarski kraj. Zabrinjava i činjenica da je sve manje sklopljenih brakova, a da su sve učestaliji razvodi. Uzroci pada nataliteta mogu biti i možda preveliki modernizacijski zahtevi koje diktira potrošačko društvo, kao i trend malobrojne porodice i emancipacija žena.

Predrag Marinović (37), diplomirani ekonomista:

Nezaposlenost i niske zarade su dva glavna razloga zbog kojih se rađa sve manje beba. Kako na teritoriji novovaroške opštine, tako i na nivou gotovo čitave Republike. Mladi ljudi zbog nedostatka posla nemaju ekonomsku sigurnost, ali i većina onih koji su imali sreću da dođu do radne knjižice imaju male plate ili primanja koja su nedovoljna da bi se deci obezbedili pristojni uslovi za odrastanje i život.

Danka Bataković (21), student:

Bolji uslovi života su garant porasta nataliteta. NJih stvaramo sopstvenim zalaganjem, sticanjem novih znanja i veština, entuzijazmom i većom angažovanošću u društvu i na poslovima koja nas interesuju ili za koja smo se školovali. Ali, nije sve na mladim ljudima. Država je ta koja je dužna da građanima obezbedi ambijent i uslove za bolji život. Zato su neophodni značajniji državni podsticaji kako bi se mladi motivisali na stvaranje porodice i potomstva. Uz našu dobru želju i volju i podršku iz republičke i opštinske kase, biće nas u budućnosti više.

Biljana Simeunović (44), službenik:

Možda bi država ili opština trebalo da više sredstava izdvajaju za, recimo, zapošljavanje mladih bračnih parova ili da se deci poklanjaju udžbenici za školu, jer je njihova kupovina veliki namet za porodice sa nižim odnosno prosečnim zaradama. Neophodne su i stimulative mere za predškolce i polaznike vrtića, a ne bilo loše i povećati iznose za jednokratne pomoći najugroženijima i porodicama sa troje i više dece.

Branko Pucarević (35), strukovni menadžer:

Problem je u našem mentalitetu i poremećenom sistemu vrednosti po kojem su mladima za sklapanje braka i proširenje porodice potrebni luksuzni stanovi, automobili, dobro plaćeni i što "lakši" poslovi... Svi se oslanjaju na državu i opštinu. Statistika pokazuje da je u pojedinim najsiromašnijim opštinama beba sve više, kako objasniti taj fenomen? Maštamo o nekom luksuzu, a zaboravljamo u kakvim su uslovima naše bake i majke rađale i po desetoro dece. Ne kažem da bi trebalo da se civilizacijski vraćamo pola veka unazad, ali tvrdim da bi nas bilo više kada bi živeli realan život, a ne onaj virtuelni iz tabloida i društvenih mreža.

Olivera Purić (60), diplomirani ekonomista:

Odlaze nam mladi i ne vraćaju se, to je glavni problem. Jer nemaju uslove za povratak u grad u kome ne mogu da dođu do posla i pristojnih zarada za odgajanje dece. Zato bi država i opština zajednički trebalo da rade na rešavanju ovog, prema mom mišljenju, najvećeg problema. U gradu je sve manje omladine, a sela su opustela, sa malobrojnim žiteljima, uglavnom staračkim domaćinstvima. Prioritet u povratku bi trebalo da budu mladi koji su završili fakultete. Njihovim dolaskom, sem što bi nas bilo više, popravila bi se i obrazovna i starosna struktura stanovništva.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.