Синула имена солунаца у Штиткову

Д. Гагричић 25. јул 2017. године Друштво Коментари

Сликари конзерватори обновили спомен натпис Сликари конзерватори обновили спомен натпис (foto: Д. Томановић)

Сачуван аутентичан изглед спомен-натписа у фреско-техници на зиду цркве Благовештења Апели да се истражи и заштити богато културно-историјско наслеђе некадашњег седишта кнезова Рашковића.

Сликари конзерватори сачували су аутентичан изглед спомен-натписа  у  фреско-техници, у малтеру на зиду цркве Благовештења у Штиткову,  са  именима 107 погинулих у  ратовима  од 1912.  до 1918. године 

Белег  између припрате и наоса  и натпис на улазу у храм недавно су обновили  др Виолета Цветковска Томановић, професор на београдском Универзитету и Драган Томановић, сликар конзерватор уз ужичког Народног музеја.

Влага је  деценијама нагрзала  храм и оштетила  малтер и текст  на  дну записа. Ипак, захваљујући фотографијама и сведочанствима из књиге Славице Стефановић   „Епопеја у камену“ (Ужице, 2015) реконструисано  је  неколико имена и податак да је необичан сопоменик  освештан  на Видовдан 1927. године.  Овде су потомци   у славу и чест ослободилаца  – уписали имена   107 погинулих ратника из пет подјаворских села: Штиткова, Трудова, Тисовице, Божетића и Дебеље. Међу њима је знатан број оних који су оставили кости у албанским гудурама и пробоју Солунског фронта.

Белег у славу и част 107 ратника из пет села Белег у славу и част 107 ратника из пет села (foto: Д. Томановић)

Имена  ратника синула су у оквиру радова на обнови цркве Благовештења,  које су прошле године започели  Милешевска епархија и ХО „Стара Рашка“. Уз заштиту од влаге ( пресецањем зидова у темељима и постављањем хидроизолационог материјала),  завршени су радови на куполи и настављена замена крова и  столарије. Планирано  је и да се   на иконостасу  обаве неопходни конзерваторски радови, подигне звоник и одведу површинске и подземне воде.

Радови у унутрашњости цркве Благовештење, светковина на Госпођиндан Радови у унутрашњости цркве Благовештење, светковина на Госпођиндан

У издању ХО „Стара Рашка“ до Госпођиндана ће, како је најављено,  светлост дана угледати  књига Драгише Милосављевића и Бошка Копуновића „Штитково – наслеђе и заоставштина“.  Тиме се исправљају пропусти начињени у брзоплетости издања мононографије „Штитково“ од пре неколико година и аутори износе  драгоцене податке о  ктиторској делатности кнезова Рашковића, градњи цркве Благовештења средином седме  деценије 19. века, па народном градитељству ( о 13 кућа од дрвета и камена  у Врелу, Брђан Мали и Рујиштима подизаним од 1872. до 1900. године), као и знаменитим личностима и надгробним споменицима.

Иако је у Штиткову  столовао део лозе кнезова Рашковића,  која је  одиграла велику улогу у одбрани српског бића под турском влашћу, дајући народу духовне вође, јунаке и трибуне,  зидала светиње и чувала веру –  овде нема никаквог трага?!

Штитково је слика и прилика нашег  немара и бахатости према баштини?!? Слика кратког памћења и брзог заборава!? На значајној локацији терен  није истражен георадором,  археолози нису закопали ни будак, није се трагало за дворивима Рашковића, нису  заштићени споменици народног градитељства, нити амбијентална целина. Нема ни једне инфо-табле,  ни каталога и проспекта, упркос вишегодишњој реци намерника путем Нова Варош – Ивањица, која стиже од Катића, Кушића, Дубнице, Растока...?!?

Поглед из ваздуха - панорама центра Штиткова Поглед из ваздуха - панорама центра Штиткова (foto: Љубо Новковић)

Апели за заштиту наслеђа 

 Иако је било  неколико наговештаја и  покушаја да се  заштити богато културно-истопријско наслеђе у некадашњем седишту Рашковића, све је остало на празним причама о етно-селу. Група јавних и културних радника годинама апелује да мештани, којима је Штитково на личној карти и срцу, те локална власт и установе што треба да брину о баштини –  предузму кораке да се , уз помоћ Завода за заштиту споменика културе из Краљева , ова  амбијентална целина и њено благо прогласе за културно добро. То би им, свакако, отворило пут на туристичке и мапе културног наслеђа...

Крајпуташи чекају конзерваторе  

Суочено са недостатком средстава,  игнирисањем низа захтева и неједнаким условима на конкурсуима, Удружење потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“  недавно је  Одељењу за инвцестиције СО  Нова Варош и Завичајном музеју уступило прикупљену документацију за уређење  крајпуташа - Мере техничке заштите за конзерваторско рестаураторске радове на споменицима крајпуташима, издате од Завода за заштиту споменика културе у Краљеву  18. априла 2016. године  и  Предлог мера конзервације и презентације споменика ратницима Првог светског рата - понуда вајара Миладина Ивковића из Сирогојна.

Удружење је затражило  формирање  општинске Комисије за неговање традиција, као и да се  крајем године утврди календар значајних датума из прошлости и приоритет у обележавању и финансирању из народне касе.


Коментари

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, претеће, расистичке или шовинистичке поруке биће обрисани. Мишљења изнета у коментарима су мишљења аутора коментара и НЕ ОДРАЖАВАЈУ ставове редакције портала. Слањем коментара прихватате горе наведене услове и услове наведене у Правилима и условима коришћења портала.