Слобода медија у Србији је угрожена јер новинарство није никада било у тежем економском положају. Пад Србије на светским ранг листама медијских слобода није само последица материјалног положаја новинара, него и настављања праксе власти и политичара да користе медије за политичке обрачуне.

 Зато и ове године, на Светски дан слободе медија, морамо поновити да нема слободног новинарства у условима беде, корупције и страха од власти.

Година за нама, између два 3. маја, избацила је на медијску површину сурову чињеницу да слободи медија не прети опасност само од власти него и анонимних чувара приватног капитала. Тако је угашена култна политичка емисија „Утисак недеље“, без обзира на гледаност, апеле грађана, колега и угледних личности.   

Владе  су обећавале, а нису одржале реч да ће истражити све спорне приватизације, укључујући и приватизацију медија („Вечерњих новости“ и „Политике“).

Власт сматра да је решила проблеме у медијској сфери тиме што је усвојила медијске законе. Иако је њима обезбеђено повлачење државе из медија и прозрачност државног финансирања медија, и даље није видљива новчана помоћ коју добијају од страних и домаћих донатора, због чега, између осталог, УНС није подржао законе.

Законом о јавном информисању и медијима није прописана обавеза финансирања медија из буџета локалних самоуправа, нити минимум издвајања за медије, па четвртина општина ове године неће издвојити ни динар за пројектно суфинансирање медија. 

Законом о јавном информисању и медијима прописан је краћи рок за повлачење државе из медија, односно њихову приватизацију у односу на остала предузећа, чиме се доводи у питање могућност да запослени у медијима уопште добију новац за отпремнине. 

Удружење новинара Србије (УНС) захтева:

• Да Влада, зато што је предложила краћи рок за приватизацију медија од осталих предузећа, обезбеди новац и Министарству за рад наложи да приоритет имају захтеви за отпремнине у медијима који треба да буду приватизовани.
• Да Влада, уколико не спроведе приватизацију медија до краја јуна, омогући запосленима да без одлагања постану власници својих медија, у складу са Законом.
• Да локалне самоуправе у буџетима за идућу годину обезбеде најмање два одсто за пројектно суфинансирање локалних медија.
• Да Влада покрене поступак за измене Закона о јавном информисању и медијима како би функционери и локалне самоуправе, под претњом новчане казне, били обавезни да издвоје новац за пројектно суфинансирање медија.
• Да Специјално тужилаштво за ратне злочине најзад почне да ради свој посао и када су у питању 39 новинара и медијских радника српских редакција убијених у грађанском рату у бившој Југославији, на Косову и Метохији и током НАТО агресије, уместо што годинама без резултата, по пријави НУНС-а, истражује одговорност више од 50 новинара осумњичених за припрему и организовање ратних злочина и геноцида.

УНС подржава и високо цени рад Комисије за истраживање убистава новинара и њене напоре да се пронађу убице наших колега Славка Ћурувије и Милана Пантића и расветле околности смрти Даде Вујасиновић.  

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.