Vojevanje vojvode Bojovića - Patriota ne služi okupatoru

Spomenik na novom groblju vojvoda petar bojovic Porodicna grobnica na Novom groblju u Beogradu

Nemci su 1941. godine pokušali da iskoriste Bojovićev ugled u narodu, ali je odbio saradnju sa okupacionim vlastima, pa je stavljen u kućni pritvor u Trnskoj 25, na Vračaru.

Po završetku Prvom svetskog rata u kome je dobio mnoge bitke i uspešno rešavao prelomne situacije, vojvoda Bojović je neko vreme bio komandant Prve armijske oblasti, a zatim je imenovan za načelnika Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS. Na kraju blistave karijere, kada nije prihvatio položaj ministra vojske, otišao je u penziju 21. decembra 1921. godine.

Uoči početka napada Nemačke na Jugoslaviju 1941. godine, 83- godišnji vojvoda Bojović je simbolično imenovan za pomoćnika komandanta jugoslovenske vojske. Međutim, on nije mogao da pruži pomoć, jer nije imao nikakvog uticaja na razvoj događaja koji su se završili potpunim raspadom vojske i države.

Bojović je ratne godine proveo U Beogradu. Nemci su, nakon kratkotrajnog Aprilskog rata, pokušali da iskoriste njegov ugled u narodu, ali je odbio saradnju sa okupacionim vlastima, pa je stavljen u kućni pritvor u Trnskoj broj 25.

ETIKA STAROG RATNIKA

Diko Pejatović, istraživač i hroničar, u radu „Porodično stablo vojvode Petra Bojovića i neke crtice iz života“, na naučnom skupu 1997. godine, podseća na ovaj primer viteštva, patriotizma i etike ratovanja, prenoseći kazivanje vojvodine supruge Mileve, po sećanju Koste Rakića, čija se porodica starala o Milevi Bojović do njene smrti.

„U kuću Bojovića došao je Franc Nojbaher, generalni opunomoćenik Rajha za privredu Srbije u Beogradu. Pozdravio je vojvodu i rekao da zna šta on znači za srpski narod, pa ga zbog toga poziva na saradnju sa organima i snagama Rajha, u interesu srpskog naroda i Rajha.

- Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska je u ovom trenutku okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati – rekao je vojvoda Bojović.

Kažu da se sa lica nadmenog Prusa nije moglo razabrati kako je primio reči starog vojvode. Bojović se na kraju obratio Nojbaheru rečima:

- Molim vas, da mi učinite jednu uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći.

Nemac je prihvatio i stav i želju starog ratnika i do kraja rata obe strane držale su se toga“.

TRAGIČAN KRAJ PORODICE

Kapetan Petar Bojović i Mileva, ćerka Nikole Jovanovića, trgovca iz Kragujevca, venčali su se u kragujevačkoj Sabornoj crkvi 4. juna 1893. godine i imali šestoro dece. Najstariji Vojislav po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. godine prekinuo je studije medicine, vratio se u zemlju i uključio u vojni sanitet. Lečeći ranjene i obolele – oboleo je od tifusa i umro 1915. godine u bolnici u Kragujevcu.Drugi sin Božidar, rođen 1894. godine, saobraćajni inženjer, bio je, takođe, učesnik Prvog svetskog rata, a po završetku rata radio je u Državnoj železnici, nije se ženio i umro je 1962. godine u Beogradu..

Kćerka Jelica (1896) bila je udata za generala Milorada Majstorovića iz Azanje, sa kojim je 1922. godine rodila sina Vladimira. Brak se ubrzo rasturio, a o sudbini Vladimira ne zna se ništa. Jelica je živela i umrla u roditeljskom domu u Beogradu 1955. godine. Sin Dobroslav (1898) inženjer, nije se ženio i umro je 1971. godine u Beogradu. Najmlađi Radoslav (1904) poživeo je samo dve godine.

Božidar i kći Rada (1900-1959) izvršili su samoubistvo u porodičnoj kući u Beogradu, ne ostavivši nikakvog traga o takvoj svojoj odluci.

Pitanja: šta se to dogodilo sa ovom porodicom koja je celo svoje biće i život posvetila borbi za slobodu svog naroda da se tako brzo i na ovakav način ugasi? - ni do danas nisu dala odgovore ili, bar, nisu obelodanjena istraživanja.

Porodicna  grobnica na Novom groblju u BeograduPorodicna grobnica na Novom groblju u Beogradu

Porodica Petra i Mileve Bojovic 1913. godinePorodica Petra i Mileve Bojovic 1913. godine

Cela porodica Petra i Mileve Bojović ( 1872-1956), sem sina Vojislava, sahranjena je sa Petrovom majkom Radom, bratom Lukom i njegovom suprugom Miroslavom, u skromnoj porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.

(Nastaviće se)


ODLIKOVANJA ZA RATNE ZASLUGE

Za 46 godina neumornog i predanog rada, za hrabrost i vešto vođenje vojske u ratovima vojvoda Petar Bojović je dobio tri ordena Karađorđeve zvezde, pa četiri Karađorđeve zvezde sa mačevima, Orden belog orla, Orden takovskog krsta, Orden Svetog Save, Orden jugoslovenske krune, Zlatnu medalju za hrabrost, spomenice ratova... Među stranim priznanjima su francuski Orden legije i Ratni krst, engleski Orden svetog Mihaila i Đorđa, grčki Svetog spasitelja...

PODRŠKA ĐENERALU DRAŽI

„...Saznanjem da ste Vi, dragi Srbine i đeneralu, razvili oslobodilačku zastavu, sa onoga mesta odakle je moj ratni drug Živojin Mišić započeo, pre dvadeset i osam godina, i proterao neprijatelja iz naše otadžbine, izazvalo je u meni veliku radost i do maksimuma pojačalo želju za ličnim učešćem u današnjoj borbi. U odsustvu fizičke snage da uzmem neposrednog učešća u ostvarenju ovog velikog dela nacije, ja sam Vam, dragi i veliki sine srpskog roda, stavio na raspolaganje moje ime i moju decu uz očinski pozdrav i vojničku zapovest: NAPRED U POBEDU, ZA KRALJA I OTADŽBINU“ - napisao je vojvoda Bojović 10. decembra 1942.godine u pismu upućenom armijskom đeneralu Draži Mihailoviću, podržavajući Jugoslovensku vojsku u otadžbini.

Autor: Dragoljub Gagričić

Oznake: info vojvoda petar bojović dragoljub gagričić