Vojevanje vojvode Bojovića - Na večitoj straži zavičaja

8  Narodna svetkovina - spomenik vojvodi Petru Bojovicu otkrio je prof. dr Ratko Markovi Narodna svetkovina - spomenik vojvodi Petru Bojovićuotkrio je prof. dr Ratko Marković

Na trgu u Novoj Varoši, na Vidovdan 1997. godine, 52 godine posle smrti, otkriven spomenik vojvodi Petru Bojoviću, rad beogradskog vajara Miodraga Živkovića.

Iako je vojničkim umećem i ličnom čašću vojvoda Petar Bojović za života podigao najlepši spomenik u srpskom rodu, akcija povratka u zavičaj i podizanja belega u Novoj Varoši trajala je gotovo devet godina?!

Posle inicijative na stranicama „Zlatarskih novosti“, u septembru 1988. godine, javljali su se čitaoci, kulturni i javni radnici i, uz reči prekora i radost što zavičaj slavnog vojskovođe više ne ćuti „o onima koji su više voleli nas nego sebe“ - podržavali zalaganja da spomen-obeležje Bojoviću zauzme mesto koje mu pripada u gradu pod rodnom planinom. Da ostane u trajnom pamćenju naroda, da podseća i nadahnjuje zemljake i potomke. Da uvek opominje da bez pogleda unazad i onaj usmeren ka budućnosti biva zamućen.

Generacije kojima nije smeo da bude mladalački uzor - preuzele su obavezu da podignu spomenik dostojan zasluga, da pokolenje dug oduže. Skupština opštine Nova Varoš je 5. juna 1989. godine odlučila da se podigne spomenik i izabrala Odbor od 44 člana, među kojima je , pored predstavnika grada, regiona i Srbije, bilo i dvadesetak kulturnih i javnih radnika iz Beograda.

NAJZNAMENITIJA LIČNOST KRAJA

Većina članova Odbora za podizanje spomenika se na sednici održanoj u Beogradu, 27.decembra 1989. godine, založila da spomenik bude na gradskom trgu i umetničkih vrednosti kakav je zaslužio ovaj junak, a da o izgledu i veličini odluče arhitekte i vajari.

Prelomni trenutak bila je beseda pisca Antonija Isakovića, potpredsdnika SANU, koji je naglasio da ovaj kraj nema znamenitiju ličnost od Bojovića, pa zaslužuje priznanje i mesto u centru grada.

Iako je u leto 1990. godine arhitekta Slobodan Milićević uradio idejno rešenje trga, a nakon javnog konkursa za likovno-skulptorsko rešenje spomenika, žiri 14. maja 1992. godine, od 12 prispelih radova, prvu nagrada dodelio vajaru Miodragu Živkoviću, profesoru beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti - dugo se čekalo da spomenik kao gest zahvalnog potomstva zauzme mesto na trgu.

Četvorica predsednika opštine - Zikrija Kurtović, Dragutin Kurćubić, Branislav Dilparić i Milovan Glavonjić bili su na čelu Odbora, čiji se sastav menjao tri puta, svodeći se u lokalne okvire, a birana su i dva žirija. Desetine tekstova na stranicama „Zlatarskih“, kao i u beogradskim listovima i revijama, svedoče o nizu nesporazuma, sporenjima i sporostima , neozbiljnosti i odlaganju ili lošoj strategiji akcije, „igranju konkursa i žirija“, pa i nadanja da vojvoda ponovo – padne u zaborav!? Vajar je dugo čekao poziv za izradu bronzane skulpture (izlivena je u livnici u Prokuplju., leguru darovao RTB Bor), a kasnije je izbio i spor sa opštinom oko cene i livenja, dok su ceo posao pratile i finansijske teškoće.

GOROSTAS RODOLJUBLJA

Na velikoj narodnoj svetkovini, na Vidovdan 1997. godine, spomenik vojskovođi otkrio je prof. dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Srbije. U nadahnutoj besedi, uz podsećanje na životni i ratnički put, osvrnuo se i na vetrove u Raškoj oblasti i pokušaje prekrajanja karti.

- Bilo bi krajnje licemerno da se jednom gorostasu rodoljublja , kakav je bio vojvoda Bojović, danas u njegovom zavičaju podiže spomenik, a da se sutra u tom istom njegovom zavičaju ili na teritoriji koju je oslobodila njegova Prva armija pregovara o stvaranju nekakve teritorijalne autonomije. Zato mi danas činom podizanja i otkrivanja ovog velelepnog spomenika čestitom srpskom vojvodi, izražavamo, ne samo zahvalnost prema njegovom velikom delu, nego i zavet našoj otadžbini i narodu da ćemo očuvati bar onoliko Srbije koliko je bilo njeno i za vojvodina života. Zato, neka je večna slava neumrlom junaku otadžbinskih ratova i čoveku punom divnih ljudskih vrlina, vojvodi Petru Bojoviću – rekao je Marković.

Još traju bitke za vraćanje duga neumrlom junaku otadžbinskih ratova i, kao pre 20-25 godina, neophodne su opomene i pritisci javnosti na vlast i ustanove da otržu od zaborava delo, da se isprave nepravde, kao ona u Zavičajnom muzejuu, gde je na panou o Prvom svetskom ratu – samo vojvodina slika, uz šest ratnika i podatak - da je komandovao Prvom armijom?!

Vojvodi ćemo se najbolje odužiti – ako ga pamtimo i spominjemo...


BRONZANA SKULPTURA

Na bronzanoj skulpturi (visokoj 2,7 metara) na postamentu, u stojećem stavu, u šinjelu, vojvoda levom rukom pridržava sablju, odlučna pogleda prema planini.

Podseća i opominje – delo vajara Miodraga ŽivkovićaPodseća i opominje – delo vajara Miodraga Živkovića

- Prirodan stav dat u skulpturi vojvode Petra Bojovića i realistički način likovnog izražavanja, govore o jednostavnosti samog vojvode, o mudrosti ratnika ali i o odlučnosti i snazi čoveka i mislioca - govorio je autor o svom delu. - Tako zamišljen, vojvoda se vraća svom narodu da kao znamen podseća na vremena koja su bila sudbonosna za srpski rod.

VOJVODA SMENIO MARŠALA

Mesecima je trajao „rovovski rat“ oko lokacije spomenika Bojoviću. Jedni su zagovarali da mu je mesto u rodnom selu Miševići, drugi da se spomenik „izvuče iz rupe“ (čaršije), bliže rodnoj planini, na plato ispred hotela „Panorama“ na Babića Brdu ili na Pucarevinu. Bilo je i predloga da se spomeniku „nađe mesto“ između dve zgrade SO, a najviše, svakako, da se podigne na Trgu maršala Tita, kome su odbornici SO 12. aprila 1993. godine promenili ime u Trg vojvode Petra Bojovića.

Autor: Dragoljub Gagričić

Oznake: info vojvoda petar bojović dragoljub gagričić vajar miodrag živković vidovdan spomenik