Предање каже да је богомољу у Радијевићима, посвећену Покрову пресвете Богородице, у облику старовлашке куће, са каменом апсидом и подрумом под половином доње стране куће, 1808. године, кришом од Турака, на пропланку Златара саградио свештеник Василије Пурић, родоначелник лозе која је дала осам служитеља олтара.

Вукоман Шалипуровић у књизи „Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у 19. веку“ тврди да је садашња црква подигнута „на темељу трошне грађевине 1870. године уз помоћ Кнежевине Србије од 50 дуката ћесарских“.

Владика милешевски Филарет позвао је мештане и власт „да се потруде око генералне обнове светиње и сређивања околине“. Иако рођени Београђани, грађевински инжењери и браћа Милан, Дејан и Зоран Димкић, са породицама и мајком Драгицом, не заборављају корене и задужбину предака, у којој је свештеник био њихов деда по мајци Реља. Припремили су пројект реконструкције и уређења околине и спремни су и да, са тимом стручњака и пријатељима, помогну у радовима да црква буде огледало села.

- Пет икона из радијевачке цркве, које је почетком осме деценије 17. века сликао Андрија Раичевић, спадају међу најстарија и највреднија иконописна дела која су до данас очувана у црквама брвнарама Србије - тврди у књизи „Молитва у гори“ Радомир Станић. - У цркви брвнари су и један дискос и путир из 17. и 18. века.

У њој се налазе иконе: Исус Христос Пантократор, Свети арханђео Михаило, Богородица са дететом и Свети Петар и Свети Павле. Под заштитом је државе као споменик од изузетног значаја.