Промоција књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“ Салиха Селимовића. Историчар уметности Драгиша Милосављевић, из Ужица, уверен да ће се и за сто година из ове књиге изводити родослови, те да ће она ускоро бити дигатализована и многима доступна.

У Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши у уторак је промовисано друго, допуњено и проширено издање књиге „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“  Салиха Селимовића, професора из Сјенице. 

Истичући да је Селимовић у виду лексикона, на 780 страна исписао причу о пореклу и генези 802 презимена фамилија, братства и породица, Бошко Кпоуновић, публициста  из Ужица, говорио је како се по фамилијарном имену  људи препознају, шта оно значи код појединих народа, а посебно се осврнуо на настанак и промену родовских презимена у периоду исламизације.

– У овој књизи Салих нас, потпуно равноправно, упознаје са презименима и хришћанско-православних и муслиманских родова са простора Старе Рашке, при чему нам даје скоро све на шта је током истраживања наишао у архивалијама, у литератури или забележио од народних казивача. Ишчитавање  садржине лексиконских одредница о презименима било би довољно за спознају трагике нашег нарпода, генезе наших православних и муслиманских родова и уз јасно уочавање и прихватање  истине  да су то две гране једног истог, српског, етничког стабла и клорена – истакао је Копуновић.

Ко смо и одакле смо? - занимање за корене и лозу

Историчар уметности Драгиша Милосављевић, из Ужица, подсетио је да је Селимповић „писао оно што други нису хтели или смели у критичном времену“. Говорећи о наслеђу и  настанку презимена (најчешће по  имену оца, а ређе мајке, по одређеним карактерним особинама предака, те месту из кога су досељени и занимањима), рекао је да су презимена својеврсни споменик фамилије. Изразио је и уверење да ће се и за сто година из ове књиге изводити родослови, те да ће она ускоро бити дигатализована и  многима доступна, као и да ће бити презентована у околним срединама. 

Казујући о изузетном историјском, и етнолошком значају књиге „Презимена“, етнолог Индира Генџић, кустос у завичајном одељењу ужичког Музеја у Новој Вароши, рекла је да  родослови дају одговоре на бројна питања, пре свега ко смо, шта смо и одакле смо. У родословима породица су драгоцени подаци за даља истраживања, почев од миграција, преко занимања породица, до празновања крсних слава.

Здравичар и гуслар Вук Пантовић из Градца, код Сјенице

Говорећи о мотивоима за истраживања, аутор књиге Салих Селимовић је нагласио да је у тренутку кад се почео бавити проблемом исламизације – „схватио да је мого тога скривено“. Понирући у изворе и архивску грађу, приметио је, како је рекао, да се кроз презимена може доста тога објаснити. Селимовић је најавио наставак истраживања, поред осталог неке допуне, а први пут о пореклу презимена Живковића, Генџића и других фамилија.

О стваралаштву Селимовића на почетку представљања књиге говорила је Милана Јелић, директор Библиотеке. У програму је учествовао здравичар и гуслар Вук Пантовић, из Градца код Сјенице. Иначе, књига о презименима доступна је читаоцима Библиотеке.

Неправде према аутору  

– Да има нешта труло у држави и на такозваној културној сцени, у шта, свакако, спада и издаваштво, сведочи и чињеница да  је Селимовић са 21 књигом урадио много више него неке установе задужене за бригу о наслеђу, чувању баштине и неговању сећања и обнављању памћења. 

Чињеница је и да се на овим просторима не праштају успех, истина и правда. Просто је невероватно да Селимовић није добио ни динара из буџета своје општине за штампу књига, није тамо у Сјеници било ни промоције, ни, далеко било – награде?! – рекао је, поред осталог, новинар Драгољуб Гагричић.

  

Желите да дате своје мишљење о овој вести? Напишите га у коментарима испод.

promocija knjige salih selimović